The Tunnel Sabotage [2016]

The Tunnel Sabotage
Sky Atlantic
Zemlja proizvodnje: 
UK/France
Jezik: 
Engleski, francuski
8.0
8

Skandi noir krimi drame doživljavaju veliki uspeh širom sveta poslednjih godina, pre svega zahvaljujući velikoj popularnosti romana Stiega Larssona (Milenium trilogija i „Girl with a Dragon Tatoo“) i Henrig Mankelleova serija romana o Kurtu Wallanderu, kao i skandinavskih tv serija „The Killings“, „The Bridge“, i islandske „Trapped“, koje su unele dosta svežine u već prilično ustajali žanr krimi drama, posebno na televiziji,  gde već godinama vladaju CSI i Law & Order proizvodi.  Recimo, danska serija The Killings je prva koja nije na engleskom jeziku a emitovana je na BBCju i imala je jedan od najvećih rejtinga gledanosti kao i odličnu ocenu i publike i kritičara što je samo izazvalo još veće interesovanje za ovaj žanr.

Sa rastom popularnosti  kreću i rimejkovi popularnih skandinavskih serija kao što su američke verzije „The Killings“ i „The Bridge“, i „Tunnel“ u britansko-francuskoj koprodukciji, zatim i ekranizacija Kurta Wallandera sa Kenneth Brannaghom u glavnoj ulozi.

Kao još jedna od pozitivnih posledica ovakve popularnosti scandi ili nordic noira imamo i mnoge tv serije širom sveta koje su inspirisane ovim pravcem. Britanci su snimili tv seriju na osnovu serije romana „Shetland“ Ann Cleeves, zatim imamo i odlične „The Fall“ sa Gillian Anderson u glavnoj ulozi, i „Broadchurch“sa Davidom Tennantom i Oliviom Coleman, i ne toliko dobar pokušaj britansko norveške produkcije „Fortitude“. Traba pomenuti i „Longmire“, koji prema estetici i dinamici, prilično odskače od ostalih popuarnih krimi serija američke produkcije  i odličnu novo zelandsku „Top of the Lake“ sa Elizabeth Moss u glavnoj ulozi, čija se druga sezona trenutno snima.

Serija „The Tunnel“ smišljena je kao anglo-francuski odgovor na „The Bridge“, u švedsko-danskoj produkciji, s tim što umesto mosta koji spaja Švedsku i Dansku, kao mesto zločina u originalnoj seriji, u „The Tunnel“ u centru pažnje je euro tunel, tj. tunel ispod kanala Lamanš. Barem je tako bilo u odličnoj prvoj sezoni.

Radnja druge sezone smeštena je nekih godinu dana posle tragičnog kraja prve sezone. U centru pažnje su i dalje britanski inspektor Carl Roebuck (Stephen Dillane) i njegov partner s druge strane Lamanša, komandant policijske jedinice grada Kalea, Elise Wassermann, koju glumi francuska glumica i model Clémence Poésy(„Harry Potter and the Goblet of Fire“, „In Brudge“).

Kada su detektivske tv serije u pitanju postojanje  „čudnog para“ je veoma popularno. Njih dvoje su veoma različiti i ta specifična hemija koja postoji među njima je jedan od najvećih aduta ove serije. Roebuck je šarmantan i duhovit, Wasserman je socijalno čudna i neposredna,i kao u svim krimi dramama njihove razlike su upravo ono što ih čini savršenim parom. Sami za sebe oni su odlični detektivi, dok zajedno, Elisin oštar um i Karlove socijalne sposobnosti ih čine zastašujućim parom, baraem kada su kriminalci u pitanju.

Roebuck je primetno drugačiji nego u prvoj sezoni. Daleko je mračniji, nema više one neposrednosti i šarma kao u prvoj sezoni i one gotovo mladalačke energije koja je zračila iz njega. Sada je on čovek koga je život zgazio na najgori mogući način i Dillani odlišno to odslikava svojom glumom.

Elise Wassermann je i dalje hladna i proračunata, inteligentna ali sa ogromnim teškoćama u najosnovnijim svakodnevnim socijalnim interakcijama. Poésy je još i bolja u drugoj sezoni jer njen lik po prvi put oseti ljubav i sav onja haos koji tako jake emocije donose delikatnoj ličnosti kao što je Elise.

Druga sezona ili „The Tunnel Sabotage“, počinje padom aviona u kanal Lamanš na letu od Londona do Pariza, pod sumnjivim okolnostima. Kroz osam epizoda vidimo kako se delić po delić otkriva velika slagalica mnogo kompleksnijeg zločina nego što je to izgledalo u samom početku. Glavna priča se osvrće na mnoge probleme koji postoje u modernom društvu, od jačanja ekstremne desnice, ksenofobije, trgovine ljudima, sajber kriminala kao i interesa visoke politike koji gotovo nikada nisu isti kao interesi građana. Poslednjih godina veoma popularna i zastrašujuća priča o koloniji Dignidad u Čileu, takođe je jedan od fokusa, iako na prvi pogled sasvim nebitan za celu pozadinu zločina. Kolonija Dignidad je naseobina u Čileu formirana od strane nacista, psole drugog svetskog rata, i bila je pod zaštitom Pinočea i čilenaskih vlasti sve do poćetka 90ih kada priča o ovom strašnom mestu počinje da izbija na svetlost dana. To je jedno od onih mesta za koje ne možete da verujete da postoje, i nad čijim postojanjem je lakše zažmuriti nego poverovati da takvo zlo i izopačenost može da postoji u današnjem, modernom i civilizovanom društvu.

Na prvi pogled može delovati kao da je ova serija otvorila previše pitanja, priča uspešno izlazi na kraj sa svim problemima, i odmotava se dinamikom koja je karakteristična za ovaj žanr, sve do poslednje dve epizode kada se stiče utisak da su malo završili u malom bržem ritmu nego što su prethodne epizode nagoveštavale.

Za razliku od prve sezone, kada smo dobili osećaj zadovoljenja pravde, u ovoj koreni zločina sežu toliko duboko u politiku i stubove modernog društva, daleko izvan domašaja naših junaka, a i zakona uopšte, tako da moramo da se zadovoljimo činjenicom da su samo izvršioci zločina kažnjeni a ne i njegove arhitekte. Mada, takva je i slika sveta u kome živimo.

Preporuka

share

share