Father John Misty - Pure Comedy [2017]

Father John Misty
Pure Comedy
Sub Pop / 2017
9.3
9

Zadatak muzike i muzičara, i umetnosti i umetnika  uopšte,  nije da nam uvek donesu jednostavnu zabavu , da nam svojim delima ulepšaju stvarnost ili pomognu da makar na trenutke zaboravimo probleme i osetimo se dobro. Svakako nije na odmet da nam prirede lepe trenutke ali umetnost i muzika ima moć da nas inspiriše i pokrene naše misli, kako bi sagledali stvari oko sebe onakave kakve jesu, ma koliko to bolno bilo. I to je upravo ono što je Father John Misty uradio svojim trećim albumom „Pure Comedy“.

Josh Tillman je, kao Josh Tillman, u periodu od 2003. do 2009.godine objavio 9 albuma. Od 2008. do 2012. godine proveo je za bubnjevima benda Fleet Foxes, sa kojima je snimio njihov odličan album „Helplessness Blues“. FantastičnI album „Fear Fun“ (2012), nastao je iz Tillmanove potrebe da krene iz početka, a kao rezultat legendarne avanture „samootkrivanja“  duž severozapadne obale izordio se Father John Misty. Za razliku od haluciogenim supstancama natopljenog „Fear Fun“, drugi album „I Love You, Honeybear“ (2014) potpuno je imao ljubav kao glavnu inspiraciju, jer je nastao u periodu kada je upoznao svoju buduću suprugu. Ovaj album doneo mu svetsku slavu i veliku popularnost i predstavljao je značajan pomak u zvuku, što se možda najjasnije ogledalo u znatno raskošnijim orkestralnim aranžmanima u odnosu  na prlično siroviji i ogoljeniji zvuk prvog albuma. Ali kada haluciogena priviđenja ispare, a ljubav... pa ljubav postane svakodnevna stvar posle izvesnog vremena, i kada njena moć više nije dovoljno jaka da realnost oko nas oboji veselim bojama onda nastaje album poput „Pure Comedy“.

Tillman je neosporno jedan od najupečatljivijih muzičara i pesnika ovog trenutka. Beskrajno šarmantan, oštrim smislom za humor, često i prema samom sebi, uz to je veoma načitana, rečita osoba koja ume da u svojim intervjuima i stihovima citira Sartra, Hesea, Platona i sve ovo ponekad može da bude prokletstvo koliko i blagoslov. Ljudi ne vole da im neko prstom pokazuje sve njihove mane i nedostatke i da se „pravi“ previše pametan, posebno ako je ta osoba savršeno svesna svojih mana i vrlina, ne boji se da prikaže svoje obe strane. Tillman je veoam dobro predvideo kakve reakcije će izazvati njegov album

She's like, "Oh great, that's just what we all need
Another white guy in 2017
Who takes himself so goddamn seriously."

Nakon velikog uspeha drugog albuma Tillman je skrenuo pažnju na sebe. Sa jedne strane to mu je donelo ponudu za prelazak u veliku izdavačku kuću, koju je on odbio u želji da ima poptunu slobodu u onome što stvara, takođe dobio je i priliku da komponuje pesme za velike zvezde poput Beyonce i Lady Gagu. Ali pre svega obezbedio je sebi dovoljno prostora u velikim medijima, što je pak omogućilo mnogo brojniju publiku koja će imate prilike da čuje sve što želi da kaže. A na albumu „Pure Comedy“ rekao je mnogo toga. U 13 pesama i 75 minuta opleo je po mnogim negativnim stvarima koje muče moderno društvo, nepravednom uređenju koju stvara neoliberalni kapitalizam, opčinjenost tehnologijom, konzumerizam, milenijalsko hipstersu supkulturu i svakako religiju i crkvu, pre svega hrišćansku, kao instituciju koju sa razlogom napada u svakoj pogodnoj prilici.

Preporuka

share