Tim's Vermeer
High Delft Pictures
Režija: 
Teller
Scenario: 
Penn Jillette, Teller
Zemlja proizvodnje: 
USA
Jezik: 
English | Dutch
7.0
7

Pozivajući se na istraživanja i teorije slikara Dejvida Hoknija (David Hockney) i profesora arhitekture Filipa Stedmana (Philip Steadman), teksaškiki pronalazač i pionir na poljima kompjuterske grafike i 3D modeliranja, Tim Dženison (Tim Jenison) sprovodi detaljnu i temeljnu analizu slikarskih tehnika koje je upotrebljavao holandski majstor Vermeer van Delft.

Naravno, na osnovu sumnji (ili pretpostavki) kojima su se bavili Hokni i Stedman, i Dženison polazi od premise da je Vermer koristio rana optička pomagala (camera obscura), kako bi što efektnije, upotrebom prirodnog svetla za fino senčenje, dobio realističniji prikaz ambijenta i porterta koje je oslikavao.

Dženison ide dalje od svojih kolega, i tokom istraživanja i eksperimentisanja sa bojama dolazi do zaključka da je Vermer verovatno koristio (uz već optičko pomagalo) i malo ogledalce postavljeno pod uglom od 45 stepeni, kako bi u praksi sebi olakšao posao.

A onda, kada je video da mu slikanje (senčenje) ide od ruke, Dženison rešava da napravi ambijent identičan onom iz Vermerovog rodnog Delfta, kako bi naslikao repliku slike The Music Lesson, koristeći ondašnje boje, kičice i platna.

Poduhvat vredan divljenja. 

Međutim, šta su autori Penn i Teller, kao i njihov prijatelj Dženison, hteli ovom misijom da pokažu, ili postignu?

Da li je njihov cilj bio da pokažu da je Vermer bio prosečan slikar, time što bi raskrinkali njegove metode i tehnike rada? Ili još gore – prevarant?

Na nekoliko mesta autori perfidno prelaze preko nekih činjenica, poredeći rane radove Pitera de Hoha (Pieter de Hooch) sa Vermerovim, prenebregavajući istinu da su pozni Hohovi radovi skoro pa identični Vermerovim.

Da, posle višemesečne torture Dženison uspeva: naslikao je repliku Časova muzike. I to je i danas impresivno dostignuće za nekog ko nije profesionalni likovni umetnik, međutim, činjenica je da nije to i jedina replika čuvene slike.

Ostaje otvoreno pitanje i da li je i sam Dženison imao pomoć, asistenta, i koliko je i sam sklon manipulacijama prikom rada, odnosno simulacijama?

Nigde se tokom filma ne priča o genijalnosti holandskih slikara, i veličini umetnina koje su ostavili za sobom. Niti se glorifikuje celokupna, neverovatna epoha u likovnoj umetnosti.

Umesto toga, nauka i tehnologija zauzimaju mesto umetnosti, vizije, nadahnuća i opsesivne posvećenosti i strasti, kao da su kreativni stvaraoci i vizionari neka vrsta zanesenih boema, relikvija prošlosti, odnosno vrsta u izumiranju.

Sa druge strane, Tim's Wermeer je dinamičan i zanimljiv dokumentarac, jer vrlo verodostojno prikazuje egzekuciju jedne manijakalne posvećenosti, i da nema otvorenih etičkih i istorijskih nedoslednosti bio bi čak i izuzetno ostvarenje.

Preporuka

share

share