Quicksand
Interiors
Epitaph Records / 2017
8.5
8

Neke od najboljih albuma ove godine došli su od povratnika na muzičku scenu, bendova koji su nakon više od dve decenije pauze uspeli da stvore odlične i veoma zanimljive albume. Tu su pre svega  Slowdive za izvrsnim albumom „Slowdive“, zatim Ride sa odličnim albumom „Weather Diaries“, a ni  The Jesus and Mary Chain sa  „Damage and Joy“ nisu razočarali.  Ovoj listi punim pravom mogu se dodati i pioniri post hard core scene, njujorški bend Quicksand, koji su u novembru objavili svoj treći album „Interiors“ nakon pauze od 22.godine.

Quicksand vuče korene iz njujorške hardcore scene sa kraja 80 i početka 90ih. Frontmen i gitarista benda Walter Schreifels, svirao je u bendovima Gorilla Biscuits i Youth of Today, gitarista Tom Capone je osnovao Beyond, bubnjar Alan Cage je svirao u eksperimentalnom hardcore bendu Burn kao i u Beyond sa Caponeom, a basista Sergio Vega u nekoliko manjih i kratkotrajnih njujorških bendova kao i sa Absolution, a na mestu basiste benda Deftones,  zamenio je 2009.godine Chi Chenga koji je nakon teške automobilske nesreće dugo bio u komi, i koji je na žalost preminuo 2013.godine.

Prva dva albuma „Slip“(1993) i „Manic Compresion“ (1995) postavili su  Quicksand rame uz rame sa bendovima poput Fugazi i Helmet. U trenutku kada su bili na vrhuncu slave,  interne razmirice i stres izazvan dugotrajnom turnejom doveo je do raspada benda u oktobru 1995.godine.

Novi album nije došao tako iznenada. Kako su, kao i slučaju gore navedenih bendova, stare razmirice davno zaboravljene, bend se ponovo okupio 2012.godine i od tada su održali nekoliko turneja. Frontmen i glavni motor benda Walter Schreifels je bio muzički veoma aktivan tokom tih dvadeset godina. Za to vreme objavljio je jedan solo album, tri albuma sa bendom Rival School, zatim sa Walking Concert, Vanishing Life, i početkom ove godine sa njegovim najnovijim projektom Dead Heavens.

 „Interiors“ je nadogradnja zvuka sa albuma "Manic Compresion", ali upravo iskustvo koje je tokom  Schreifels sticao u raznim bendovima dovelo da ovaj album ne zvuči kao puko prežvakavanje stare slave i asociranje nostalgije, već jedan moderan gitarski rock album. 

Preporuka

share

share