La región salvaje
Adomeit Film, Bord Cadre Films, CNC Aide aux cinémas du monde - Institut Français
Režija: 
Amat Escalante
Scenario: 
Amat Escalante, Gibrán Portela
Zemlja proizvodnje: 
Mexico | Denmark | France | Germany | Norway | Switzerland
Jezik: 
Spanish | English
8.5
8

Meksički maestro režije, Amat Eskalante, nas u filmu The Untamed vodi u mistični svet hororične psuedo-realnosti, satkane od prikrivenih erotskih požuda, i sve to na kronenbergovski visceralan način.

The Untamed, ili Neukroćen ili Neobuzdan, već svojim naslovom, a u dobroj meri i zvaničnim posterom, aludira na jak seksualni kontekst premise, međutim, iako sam početak filma sadrži određene aspekte 18+ rejtinga, dalji nastavak Eskalanteove priče nas vodi u meksičku provinciju, koja živi naizgled uobičajen život za latinoameričke varošice dvadesetprvog veka.

Linčovski oblikovano zlo (požuda) ostaje skriveno u šumama, dok junaci priče imaju društvenu interakciju u epicentru koje se nalazi disfunkcionalni odnos između muža (mačo smotlje), žene (požudna i nesrećna) i njenog brata (biseksualca, medicinskog tehničara).

Prvi kadar Eskalanteovog filma (meteor u orbiti) aludira da se nešto drastično desilo, nešto što je poremetilo odnose na Zemlji. Poremećej nam dolazi u vidu lavkraftovskog stvorenja sa falusiodnim pipcima, koje oslobađa ljudske (animalne) požude i strasti.

Ostaje nejasno da li je stvorenje samo izvor za oslobađanje seksualnosti, da li je agresivno, u kojoj meri i prema kome? Kao i kakvi su mu motivi?

Međutim, baš tu i leži taj mistični kvalitet Eskalanteovog filma. Iako krater u zemlji otvoreno služi kao grotlo za oslobađanje požuda, čak i ako pojava psa i celokupan setup liči na tarkovskijevske distopijsko-filozofske filmove, Eskalante ni jednog trenutka ne forsira elemente fantastike, i njegov se horor krije u samo naizgled dijametralno suprostavljenim antagonizmima.

Eskalanteov horor su i surova egzistencija u urbanim sredinima i, s druge strane mistična čamotinja ruralnosti, koja ne pruža adekvatni eskapizam.

Iako uzima pomalo od funkcionalnih matrica najboljih, The Untamed ostaje do kraja svoj u poetskom oslikavanju pseudo-realnosti, koja u sudaru sa modernim životom u Eskalanteovom filma biva još surovije ogoljena, ostavljajući gledaoce nakon grubo odsečenog poslednjeg kadra još dugo zamišljene nad onim što su videli. 

Preporuka