Grizzly Bear - Painted Ruins [2017]

Grizzly Bear
Painted Ruins
RCA / 2017
9.8
10

Kada su 2009.godine Grizzly Bear objavili svoj, odličan treći album “Veckatimest” pomislio sam da će teško ikada više snimti tako dobar album.  Onda je 2012.godine stigao jednako dobar, ako ne i bolji “Shileds”, kojim su Grizzly Bear još jednom prevazišli sami sebe. Nakon sada već četiri veoma kvalitetna albuma, bilo je jasno da talenat i inspiracija ne nedostaju ovom kvartetu, i  jedino pitanje je koliko je daleko granica stvaralačkih mogućnosti ovog benda.

Painted Ruins” je zvanično peti album ovog benda ali tehnički četvrti na kome je radila ova postava, jer prvi album “Horn of Plenty” (2004) je u potpunosti delo jednog od frontmena Eda Drostea,  koji je objavljen kao solo album. Tokom snimanja ovog albuma Droste je ima pomoć bubnjara Christophera Beara, dok se basista Chris Taylor priključio kasnije, kako bi bend mogao nastupati uživo. Drugi frontmen Daniel Rossen, prijatelj i jednog i drugog Chrisa, priključio se bendu nakon njihovih prvih par nastupa, jer je bilo očigledno da kao trojka ne zvuče onako kako je Droste zamišljao.

Odmah nakon prvih par pesama jasno je da je su Grizzly Bear opet stvorili jedno veoma kompleksno i raskošno muzičko delo. Slušanje “Painted Ruins” može se uporediti sa emocionalnim iskustvom  posmatranja dela velikana poput Jacskona Pollocka i Joana Miroa. Na prvi pogled sve vam izgleda haotično, da bi  kada se lagano prepustite i dozvolite umetničkom delu da se upije u vas, sav taj prvobitni haos polako dobijao smisao, svi detalji lagano dolazili na svoje mesto i otrkrivali savršenu lepotu, ostavljajući vas opijene osećanjem ushićenja doživljaja  fantastičnog umetničkog dela.

Grizzly Bear su odlični muzičari, što je činjenica koja izbija u prvi plan u svakoj pesmu na albumu. Svaki od elemenata njihovog bogatog muzičkog arsenala je odsviran,aranžiran i uklopljen u celinu na savšen način. Pored dva vokala, Drostea i Rossena koji se zajedno dopunjuju i stvaraju fantastične vokalne harmonije, njihove gitarske melodije poseduju specifičan glas kojima se slušaocu obraćaju u jednoj potpuno drugoj dimenziji.

Pesme “Four Cypresses” , “Three Rings” ili “Aquarian”, su poput kreativnog haosa iza koga su skrivena umetnička dela savršenog balansa.  Imate utisak da su gotove sve pesme stvorene od niza paralelnih svetova u kojem ponaosob vladaju virtuozne gitarske melodije, vokalne harmonije, deonice na klavijaturi i klaviru, gudači ili blaga elektronika, eratični džez ritmovi Christophera Beara na bunjevima, dok kreativne bas linije Chrisa Taylora imaju zadatak da spoje naizgled nespojive stvari.

Preporuka

share