Belgravia [2020]
Čini se da filmova i serija i životu engleske aristokratije nikad nije dosta. Ova tema uvek će imati svoju publiku i biti privlačna širokom gledalištu. A kako i ne bi kada nam donosi romantizovanu sliku jednog istorijskog perioda slikajući velelepni glamur visokog društva najmoćnije imperije na svetu.
„Downton Abbey“ je to dokazao svojom planetarnom popularnošću i ujedno obezbedio svom tvorcu Jullianu Fellowes-u mesto najkompetentnije osobe, kada govorimo o istorijskim dramama, posebno onim smeštenim u Engleskoj. Fellowes iza sebe, pored „Downton Abbey“ ima adaptacije klasika engleske literature poput Tackarey-og „Vanity Fair“, „Crocked House“ (adaptacija romana Agathe Christie), „From Time to Time“, koji je i režirao, ili scenarije filmove „Gosford Park“ , „Young Vicotoria“ . Čak se oprobao u pisanju scenarija za priču koja se dešava u sadašnjem vremenu, za film „The Tourist“ koji baš i nije prošao najbolje.
Takođe smo ove godine imali prilike da gledamo zanimljivu tv seriju „The English Game“ koja opisuje začetke profesionalnog fudbala, ali ono u čemu je Fellowes najači je, jedna ukusna, zaslađena, romantična limunadica poput tv serije „Belgravia“. Inače Fellowes je adaptirao istoimeni roman čiji je autor.
Sam početak priče vodi nas na veče pre jedne od najčuvenijih bitaka u svetskoj istoriji, bitke kod Vaterloa. Ova bitka se odigrala 18. Juna 1815. Godine u blizini Belgijskog grada Vaterloa. Koalicija u kojoj su bile pored Britanske imperije, bile nezavisne nemačke Prusija, Hanover, Nasau i Brunsvik i Holandija pod vodstvom vojvode od Velingtona naneli su konačni poraz Francuskoj imperiji u Napoleonu i priveli kraju napoleonove ratove.
Elem, na samom početku u fokusu je ljubav dvoje mladih, na koju se, zbog istorijskog perioda, ne bi gledalo sa naklonošću. Sa jedne strane je Sophia Trenchard (Emily Reid), ćerka veoma bogatog trgovca koji se bavi snabdevanjem britanskih trupa, a sa druge strane je Edmund Bellasis (Jeremy Neumark Jones) sin jednog britanskog lorda .
Članovi britanske aristokratije sa kojima James Trenchard (Philip Glanister) sarađuje, i pored toga što je on imućniji i poslovno sposobniji od mnogih od njih, ne posmatraju ga kao sebi jednakog, što ovog, pak, veoma boli, pa pokušava, uprkost oštrom pritivljenju svoje mudre supruge Anne Trenchard (Tamsin Greig) preko svoje prelepe ćerke da se dokopa konekcije sa jednom veoma poštovanom porodicom, iako bi to značilo grubo kršenje mnogih nepisanih pravila englskog društva tog perioda.
Na velepenom balu koji organizuje porodica Bellasis, pored pripadnika britanske aristokratije, vojvode od Velingtona i brojnih oficira pozvan je i James Trenchard, na veliko iznenaženje prisutnih. Sve to je brzo zaboravljeno jer ubrzo po početku bala, stiže glasnik koji nosi naredbu da svi muškarci istog trenutka mora de se jave na bojno polje i spreče prodor Napoleonovih snaga. Sophia i Edmund, kako to biva u pričama iz tog doba, izjavljuju večnu ljubav i rastaju se sa planovima o zajedničnom životu nakon kraja rata.
James Trenchard se vraća živ iz rata ali ne i mladi Lord Bellasis. Sledeća scena vodi nas gotovo 25 godina u budućnost, u 1841.godinu, u London. Trenchard je još imućniji nego pre, i bavi se izgradnjom nekretnina u Londonu, koji je kao glavni grad najmoćnije imperije „u kojoj Sunce nikada ne zalazi“ gotovo centar sveta. Njegova ćerka Sophia je umrla nekoliko meseci nakon Edmunda Bellasisa.
Igra sudbine spaja majke ovo dvoje mladih ljudi, kao goste na popodnevnom čaju, što je inače nova moda među britnanskom aristokratijom. Anne Trenchard tada saznaje da porodica Bellasis, Peregrin (Tom Wilkinson) i Caroline (Harriet Walters) nisu imali više dece i da je naslednik sveg njihovog bogatstva Peregrinov brat, Stephen (James Fleet) i njegov sin (Adam James), obojica kockari i probisveti.
Jullian Fellowes, u maniru romana tog perioda, poput pomenutog Williama Tackerey-a ili Jane Austin, donosi romantičnu priču, punu preokreta, dugo skrivanih tajni koje izlaze na svetlost dana i crno - belih karaktera. U tv seriji „Belgravia“ siva boja je rezervisana samo za sporedne karaktere poput, sina Jamesa i Anne, Olivera Trencharda (Richard Goulding), njegove žene Susan (Alice Eve), služavke Elis (Saskia Reeves) i batlera Turtona (Paul Ritter) , dok su glavni likovi gotovo ili svi od vrlina kao Charles Pope (Jack Bardoe) i Lady Maria Grey (Ella Purnell) ili potpuni ološ kao maločas pomenuti John Bellasis.
Za razliku do „Downton Abbey“ gde smo većinu posluge videli kao osobe viskog moralnog koda, ovde je to poptuno drugačije, predstavljeni su kao sitne duše koje bi sve uradile za malo novca.
„Belgravia“ je gotovo sve što ljubitelji ovakvog tipa melodrama žele dobiti. Dobijaju veličanstveni sjaj aristokratskog života u XIX veku. Naravno ima onih koji bi zamerili da je ovo iskrivljena slika ovog perioda, i da oni nije bio nimalo sjajan i velelepan, promatran iz ugla sirotinje, ali život sirotinje je jednako dosadan i u XXI i u XIX veku, ili bilom kom drugom periodu, i jednostavno cilj ovakvih literarnih, tv ili filmskih ostvarenja nije da ispravljaju socijalne „krive Drine“ već da publici pruže trenutke u kojima bar na trenutak mogu da zađu u jedan poptuno drugačiji svet.
TV program je preplavljen raznim melodramama sa različitih kontinenata i država, pa šta onda ovu razlikuje od gomile drugih koje imamo u ponudi?
Pra pre svega imamo sasvim korektno ispričanu priču koja vam drži nepodeljenu pažnju tokom svih šest epizoda. Nije teško zamisliti da se ne možete odvojiti od glavnih likova, i nađete sebe kako svih šest epizoda gledate jednu za drugom, bez ikakvog obzira na svet oko vas.
Zatim tu imate i izvrsnu glumačku ekipu sastavljenu od doajena britanske i svetske glumačke scene poput Toma Willkinsona, Harriet Walters, Tamsin Greig, Saskie Reeves pa do mlade generacije izvrsnih glumaca gde spadaju Alice Eve i Ella Purnell.
Kao i sva ostvarenja iza kojih stoji Fellowes ili generalno britanska produkcija, vizuelno su gotovo savršena, od kostima do scenografije, fotografije, pa do same muzičke podloge. Na svu sreću nema onih pomodnih tendencija, da se u istorijske drame utkaju detalji novokomponovane političke koreknosti i time menjaju istorijske činjenice, koje nisu po volji trenutnoj političkoj i društvenoj klimi.
„Belgravia“ se ponajviše oslanja na savšeno prikazani sjaj epohe XIX veka i vrhunsku glumu glavnih glumaca pre svega Harriet Walters i Tamsin Greig, koji ne samo da iz svojih karaktera izvlače najviše moguće, već svojom glumom daju upravo onaj bitan sastojak koji ovo ostvarenje diže od jedne prosečne melodrame do jednog veoma pitkog i zanimljivog prikaza jedne istorijske epohe.
