Victoria [2015]
Kao ljudi, skloni smo da pravimo greške, a one mogu biti manje ili veće, pa čak i kobne. Uostalom, ko još donosi pametne odluke u 4 sata ujutru? „Victoria“ je film koji se odvija u stvarnom vremenu, jedne noći u Berlinu. Nema laži, nema prevare, to što vidimo, to je i snimljeno. To je jedan od retkih dugometražnih filmova snimljenih u jednom kadru.
Film je premijeru imao u glavnoj takmičarskoj sekciji 65. Berlinskog međunarodnog filmskog festivala, gde je osvojio tri nagrade, a najvažnija je svakako Srebrni Medved za kameru. To je izuzetno napet film, krimi-triler koji odlično koristi svoje lokacije, gradske ulice i Berlin sa svojim klubovima. U središtu priče je devojka koja se noću vraća sama kući i jasno je da će završiti u ozbiljnoj nevolji.
Ona je Victoria (Laia Costa, glumica iz Barselone), lepa, mlada i ljubazna devojka, koja se nedavno preselila u Berlin. Tu sada radi kao konobarica za minimalac, ne poznaje nikoga, a nemački još uvek nije naučila. Negde oko 4 sata ujutru, Victoria napušta noćni klub u kojem je bezbrižno plesala celu noć, a na izlazu upoznaje četiri mladića, koja su čuvari kluba upravo izbacili napolje.
U većini slučajeva samo to bi već bio dovoljan signal da su Sonne, Boxer, Blinker i Fuss ekipa za izbegavanje. Međutim, što zbog alkohola, što zbog usamljenosti, Victoria će prihvatiti njihov poziv za nastavak druženja. Nakon kratkog razgovora s njima, te bleje na ulici, između nje i jednog od njih, Sonnea, polako se krčka romansa nalik na Linklaterove Before filmove. Zajedno, njih dvoje mnogo šetaju i pričaju, a kamera polako kruži oko ovog simpatičnog para. Njihovi razgovori izgledaju iskreno i dirljivo, posebno razgovor u kafiću kojeg drži Victoria, ali uskoro sledi pravi pakao, što znači da će ova romansa biti prekinuta. Trenutak kada je prihvatila poziv za druženje pokazaće se da je to bila najgora odluka u njenom životu.
Saznajemo da ovi momci imaju opasne planove za to veče. Victoria ih prati do parkinga, gde muškarci razgovaraju sa sumnjivim tipom. Naime, postaje jasno da je to prljav posao, ni manje ni više nego pljačka banke, a Victoria će biti vozač, nesvesna šta je zapravo čeka. Opet, nije jedina, jer će se život svima njima pretvoriti u pakao, a možda neće svi preživeti.
Pokreti kamere postaju brži, film ubacuje u petu brzinu i pretvara se u napetu akciju koja oduzima dah. Koliko brzo stvari u životu mogu da krenu po zlu možemo videti u ovom filmu. Međutim, ako naša junakinja preživi verovatno će biti najbogatija devojka u Berlinu, doduše, to je možda i najmanje važno, s obzirom na to šta će se dogoditi u njenom životu, mnogo je važnije izvući živu glavu. Nemački reditelj i scenarista Sebastian Schipper, koji je i glumac, radi svoj posao besprekorno i za taj posao je adekvatno nagrađen, ali je i glumica Laia Costa fenomenalna, njena izvedba je prvoklasna, dok snimatelj Sturla Brandth Grøvlen svakako zaslužuje pohvale – on sa ručnom kamerom često juri za glumcima koji trče, voze bicikl, prati ih niz stepenice, u automobile i najimpresivnije prikazuje scene pune akcije.
Zanimljivo je da je Schipper glumio u „Run Lola Run“ (1998), koji je sličan ovom filmu u kojem zajedno sa bandom posmatramo grad sa krova, lutamo praznim trotoarima i skrivamo se u dvorištima, da bi kasnije dobili neverovatno napet film. Dakle, umesto romanse na početku i laganog druženja, dobićemo vrhunski film o lošim odlukama, i o tome da ćemo za naše loše postupke, u većini slučajeva, proći loše.
Na kraju, „Victoria“ je tehnički savršen, glumački izuzetan, nezaboravan film. Jedan grad. Jedne noći. Tokom 138 minuta. Snimljen u jednom kadru. Ovo je jedna realna priča i jedan od onih filmova o kojem ćete razmišljati još dugo nakon što se završi.
Autor: Marko Jovanović.
