Preoccupations - Preoccupations [2016]
Drugi albumi u karijeri muzičara ili benda, veoma često mogu da predstavljaju izazov, posebno ako je prvi album bio veoma dobar. Preoccupations nisu imali tog problema. Gledajući sa šaljive strane, ovo je prvi album pod ovim imenom benda, a sa druge album je veoma dobar. Ovaj post punk kvartet iz Kalgarija je skrenuo medijsku pažnju na sebe, kako odličnim prvim albumom objavljenim janura 2015.godine, tako i kontroverznim imenom benda. Tada su se zvali Viet Cong. Kako je bend dobijao na popularnosti, imali su sve više problema sa svojim imenom. Dobijali su preteće mejlove, otkazivani su im koncerti, optuženi su za rasizam i još svakave druge budalaštine. Nakon svog tog pritiska bend je odlučio da promeni ime u Preoccupations, i pod ovim imenom su objavili, po drugi put u karijeri album istog imena kao i bend.
Nakon tuče na bini i raspada benda Women i smrti gitariste Christophera Reimera, Matt Flagel 2012.godine formira bend. Pridružuju mu se Mike Wallace (bubnjevi), njegov kolega iz Women, multi-instumentalista Scott Munro i gitarsita Daniel Christiansen.
Njihov drugi album otvara “Anxiety”, hiptotička kombinacija Flegelove pulsirajuće bas linije i njegovog baritona, prošarana melodijom na sintisajzeru, već od početka stvara utisak anksioznosti i klasutrofobije koja se provlači kroz sve pesme na albumu.
Stihovima “this repetition’s killing you/ It’s killing everyone” u pesmi “Monotony” Flagel jasno pokazuje osećanja sa kojima se bori na ovom albumu i dodatno pojačava dominantu atmosferu konstantne tenzije. Ovo osećanje dodatno podvlači u “Zodiac” stihovima “/You can’t be happy everyday/.../To be in a complete state of consciousness is completely intolerable/”.
11-to minutna “Memory” je možda naupečatljivjia pesma ovog albuma. Preoccupations gotovo da slikaju istoriju post panka u 80im ovom pesmom. Prvih tri minuta imaju prizvuk Joy Division koji se prelivaju u znatno svetliji drugi deo pesme, new wave momenat nošen Peter Hookovoskom bas linijom, nežnom sint melodijom i vokalom Dana Boecknera .
“Sence” i “Forbidden” razlikuju se od ostalih pesama, ali se uklapaju u atmosferu ovog albuma. Obe su jedva duže od minuta i deluje kao predah između “Degraded” i brze i manične post punk “Simulation”. Flagel stihovima “/There’s nothing you can do/ Because we’re all dead inside/” stavlja tačku na svoju borbu sa emocijama na ovom albumu, da bi poslednjoj “Fever” ponavljajući stihove “/ You’re not scared / Carry your fever away from here/“ u fade out , kao neku ličnu mantru, pokušava da ubedi sebe a i slušaoca, koji sebe nalazi u muzici Preoccupations, da put napred postoji.
Jedan od najačih kvaliteta Preoccupations je muzičko umeće svih članova benda, jer kada se poigravate muzičkim zaostavštinama takvih veličina kao što su Joy Division, New Order, pa i Psychedelic Furs i Echo and The Bunnyman, morate imati obilje toga. Drugi album ovog benda, je korak napred, i bez obzira na dominantu atmosferu na ovom albumu, budućnost ovog benda je svetla.
