Long Way Home [2025]
"Long Way Home" donosi povratak Ewana McGregora i Charlieja Boormana, ovog puta na putovanju kroz Evropu, iz Škotske do Engleske, ali preko severa i Baltika, kroz sedamnaest zemalja i deset epizoda.
Serija ne ide za grandioznim potezima kao u prvim sezonama, već je mirnija, ličnija i svedenija.
Posebno je zanimljiv izbor motocikala. McGregor vozi Moto Guzzi Eldorado 850 iz 1974. godine, dok Boorman jaše BMW R75/5, takođe iz sedamdesetih. To nisu mašine koje opraštaju lako, niti su pouzdane kao nova tehnologija.
Motocikli su stari, restaurirani modeli iz sedamdesetih, i taj izbor daje seriji jednostavnost i autentičnost. Umesto električnih eksperimenata, tu je mehanika koju prati i miris ulja, a problemi na putu rešavaju se alatom i strpljenjem. Produkcija je uredna i moderna, ali suština ostaje ista: dvojica ljudi na putu, u razgovoru, u suočavanju sa sitnim kvarovima i dugim kilometrima.
Tokom puta Ewan je imao ozbiljan pad sa motora, srećom bez težih posledica, a kroz seriju se vidi i koliko je imao problema sa svojim Guzzijem, koji se često gasio i kvario. Upravo ti trenuci daju težinu i potvrđuju da ništa nije bilo skriptovano ili namešteno – kamera beleži kvarove, padove i improvizacije jednako kao i pejzaže.
U poređenju sa Long Way Round ili Long Way Down, ovaj nastavak deluje manje dramatično, ali i iskrenije u svojoj jednostavnosti. Umesto prostranstava Azije ili Afrike, gledaoci dobijaju detaljniji uvid u severnu i istočnu Evropu, pejzaže Skandinavije, Baltika i Alpa.
Nema epizoda koje se oslanjaju na ekstremne okolnosti, već na trenutke tišine i razgovore koji vraćaju fokus na prijateljstvo. Ritam serije prati ritam puta: nekada miran i spor, a onda iznenada prekinut kvarom ili neočekivanim događajem. Serija odražava godine koje su prošle i da ne pokušava da ponovi staru energiju, već da pokaže šta znači nastaviti dalje.
Za mene je ova nova sezona posebno važna jer me je upravo prvi serijal, "Long Way Round", pre mnogo godina inspirisao da položim vozački ispit za motocikl i krenem na svoja prva putovanja. Zato i ovaj nastavak ne doživljavam samo kao televizijsku avanturu, već i kao lični podsetnik na to kako jedna serija može promeniti život.
"Long Way Home" nije spektakl. To je mirna, zrela priča o prijateljstvu, putu i povratku. Gleda se bez napora, ali ostavlja osećaj da ste prisustvovali nečemu važnom, baš zato što je jednostavno i ljudski.
