The Thursday Murder Club [2025]
„The Thursday Murder Club“ je film koji jasno pripada žanru tzv. cozy mystery, ali istovremeno pokazuje ambiciju da ide dalje od jednostavne adaptacije popularnog romana.
Radnja se oslanja na grupu penzionera u domu Cooper’s Chase koji se, nakon što su godinama amaterski proučavali stare slučajeve, nađu u centru prave istrage.
Struktura scenarija kombinira tri zločina i niz lažnih tragova, pri čemu se naglasak ne stavlja isključivo na zaplet već i na odnose unutar grupe.
Tempo je konzistentan, prelazi između komičnih i ozbiljnijih tonova izvedeni su disciplinovano, a dramaturgija je dovoljno zbijena da zadrži pažnju.
Režija Chrisa Columbusa ide na provereni okvir: jasno vođenje narativa, funkcionalna montaža i vizuelni stil koji ne pokušava da bude inovativan, već stabilan i pregledan. Fotografija Don Burgessa koristi kontrast između toplih tonova života u zajednici i hladnijeg kolorita scena koje se vezuju za istragu. Muzika Thomasa Newmana je diskretna i precizno podržava promene raspoloženja.
Najveća snaga filma leži u ansamblu. Helen Mirren nosi centralnu ulogu i daje potrebnu ozbiljnost liku Elizabeth. Celia Imrie pruža emotivni balans, dok Ben Kingsley igra Ibrahima s merom između slabosti i intelektualne radoznalosti. Pierce Brosnan u ulozi Rona deluje kao najriskantniji izbor, ali unosi toplinu i određenu dozu nostalgije. Sporedne uloge, uključujući Naomi Ackie i Daniela Maysa, funkcionalno dopunjuju glavnu grupu i daju dinamiku odnosu između amatera i zvanične istrage.
Adaptacija romana rešena je komprimovanjem i selekcijom materijala. Joyce, čiji glas u knjizi dominira, u filmu dobija više situacione komike, dok Elizabeth postaje čvrsto narativno sidro. Ibrahim i Ron dobijaju jasne lukove, pri čemu se zadržava osnovna ideja da su prijateljstvo i zajednica važniji od samog otkrivanja zločina.
Iako film ne pomera granice žanra i povremeno podseća na luksuzniju televizijsku produkciju, kao žanrovski proizvod, funkcioniše pouzdano: priča je dovoljno složena, likovi dobro profilisani, ritam bez ozbiljnijih padova. Emotivna komponenta, posebno u segmentima koji se tiču Penny i Johna, unosi dodatnu dubinu i odvaja film od puke razbibrige.
„The Thursday Murder Club“ se može posmatrati kao uspešan primer adaptacije bestselera u formu koja je namenjena širokoj publici. Film ne donosi inovaciju, ali nudi stabilan i zanatski korektno izveden spoj misterije, komedije i drame, oslanjajući se pre svega na glumce i jasno strukturiranu priču. Rezultat je delo koje ispunjava očekivanja gledalaca i ostavlja prostor za nastavke.
