KORTO MALTEZE
S najvećim uživanjem pročitao sam prva dva albuma o Kortu Maltezeu koje je krajem prošle godine objavio Darkvud. Radi se o albumima Balada o slanom moru i U znaku Jarca. Naredna dva (Kelti i Uvek malo dalje) očekuju se do kraja ove godine, ali, avaj, neće ih biti na Sajmu knjiga.
Međutim, ako su vam prva dva do sada izmakla, Sajam će biti sjajna prilika da ih sada nabavite s popustom, po ceni od 1990 din po albumu (umesto 2490, koliko im je inače cena). Ako to zvuči kao „skupo“ – verujte, ovo blago je vredno tih para, pa i većih! Što se mene tiče, izlazak ovih albuma je Izdavački Poduhvat Godine i dajem mu svoj najsnažniji Pečat Preporuke.
Da se razumemo: ako nekome ovde uopšte treba to crtati, ovo nije horor strip; ni blizu. Ako bi se baš morao trpati u neki žanr, to bi verovato bio avanturistički, ali Korto Malteze je, naprosto, žanr po sebi, strip po sebi, sa ugođajem i etitjudom toliko osobenim i smesta prepoznatljivim da su poređenja prilično bespredmetna. To ne znači da ipak neću pokušati, putem nekih analogija, da skiciram koordinate sveta ovog stripa, barem kako ih ja vidim.
Korto je, za mene, negde između romana Hermana Melvila, Džozefa Konrada i (nešto manje) Džeka Londona i filmova kao što su Blago Sijera Madre, Afrička kraljica i (nešto manje) Apokalipsa danas. Dakle, to nije klinačko-adolescentski pulp avanturizam Indijane Džonsa (ništa protiv njega; volem ja i Indijanu, samo velim, nije ovo to) već je, pre, na delu jedan zreli, književni, gorko-slatki, poetsko-melanholični, romantično-cinični avanturizam za odrasle, zrele čitaoce koji imaju nešto više strpljenja od klinaca i nešto više životnog iskusta kako bi u punoj meri korespondirali sa mislima, delima i ugođajima oživotvorenim na ovim stranicama.
Iako je u prvom planu najčešće jurnjava za nekakvim blagom, u pozadini su ozbiljne istorijske okolnosti (ratovi, svetski i lokalni) i ozbiljne ljudske drame i sukobi. Slojevito koncipirani junaci nalaze se u složenim zapletima sa čestim dubiozama (ko tu za koga radi i šta zapravo želi...) i munjevitim preokretima (očas posla tu doleti strelica, nož, strela ili metak da prekrati ovaj ili onaj život)!
A iza svega toga prisutni su intrigantni psihološki uvidi u zaista slikovite i zanimljive junake – počev pre svega od glavnog, Korta, i njegovog stalnog nemezisa, Raspućina, pa preko plejade sporednih likova koji napučuju ove avanture sve do sitnijih epizodista koji, takođe, uspevaju da zablistaju i daju dašak svojih života na stranicama koje njime ionako vrcaju. Kao što vele u najavi stripa: „Tu su junaci, tu su hulje, tu su i ubice i ljubavnici, bludnici i časni, dušmani i žrtve. Ali niko od njih, baš kao u životu, nije samo jedno od nabrojanog.“
Sanjari i prevaranti, idealisti i lopuže, ratnici i avanturisti, zlikovci sa moralnim kodom i bez njega, fatalne žene, nimalo naivni klinci, revolucionari i sitne duše, pilićari i mistici... sve je tu, vrvi i komeša se u ponekad skoro nepreglednim zapletima, ali – iako su ovi veoma čvrsto ispleteni, i protkani minucioznim researchom ambijenta, kultura i istorijskih okolnosti od kojeg boli glava – ono što je važnije od tih zapleta, koje ćete upamtiti ili zaboraviti, jeste SVET koji je tu stvoren i LIKOVI koji ga nastanjuju. A njih ćete zaboraviti malo teže.
Sve se to dešava u egzotičnim lokalitetima južnih mora čiji su geografija, kolorit, kultura i istorija, prosečnom čitaocu, verovatno daleki kao da se nalaze na Marsu ili nekoj još daljoj planeti. Pacifička ostrva, Karibi, Brazilska obala, nekadašnja Holandska Gvajana... samo su neke od lokacija kojima lunja naš plemeniti gusar. To je „svet gde je magično sastojak svakodnevice,“ gde vračevi i vudu lutkice kao da stvarno deluju. Ima tu i elemenata mistike, naročito u drugom albumu, U znaku Jarca, gde značajno figurira izgubljeni kontinent Mu, a imamo i jednu jezovito-slatku fantazmagoriju vezanu za njega. Ima tu i delirijuma, i apsurda, i iracionalnosti, ovo potonje najzabavnije u slučaju neodoljivog zlikovca kojeg volite da mrzite, ali na neki bizaran način, donekle, i da poštujete – nepredvidivog, grotesknog Raspućina koji je kao nekakav crni odraz u ogledalu uglavnom dobrog Korta, a opet stalno s njim isprepleten, kao Jin i Jang, kao Dilan i Ksabaras...
I zaista, ima u Kortu Maltezeu poprilično korena i upliva u znatno kasnije nastalog Dilana Doga: obojica su mračni sanjari privučeni nepoznatim i egzotičnim, mrzitelji svakodnevice i tzv. normalnosti, nemirne duše koje nikako da se skrase, samo naizgled vođene materijalnim porivima... Zakopano blago? 100 funti dnevno, plus troškovi? Ma koga vi zajebavate? Avantura je ono što obojici treba više nego hleba, pa makar se obojica često, na njenom kraju, našli u ulozi ako ne gubitnika a ono, neretko, i daleko od pobednika. Ali, kao pravi kockari, oni ne priznaju poraz; svaka masnica na oku i svaki ožiljak samo su dodatni poriv za novo srljanje, jurcanje, lomatanje i ludiranje tih nedoraslih, večitih klinaca.
Uz to, obojica su šmekeri, cool likovi kakvi bismo svi mi voleli da budemo kad (ne) porastemo, rolling stones, nemirni, neuhvatljivi, zagonetni, lutajuća srca, zavodnici ali ne muževi, švaleri čije veze ne traju dugo... Nežni likovi koji umeju, kad zatreba, da upotrebe i pesnice i oružje... Anti-heroji koji, čak i kad im pođe za rukom da budu junaci, beže od slave, ordenja, pohvala, pa i običnih izraza zahvalnosti, dok svi aplaudiraju i piju u njihovu čast ovi su se već iskrali negde na stražnja vrata i već jurcaju dalje za svojom stalno izmičućom senkom...
Ukratko rečeno, mnogo pre nego što se u Americi odomaćio izraz „graphic novel“ Hugo Prat je stvorio dela za koja se s punim pravom može upotrebiti onaj ponekad pežorativni izraz koji ja, međutim, sada i ovde koristim kao najveću moguću pohvalu – naime, za albume o Kortu Maltezeu može se reći da su pravi pravcati „crtani romani“. To šta tu stane na kojih stotinjak do dvesta strana (prvi album, zajedno s dodacima, ima 200 str, drugi oko 170) zaista se može uporediti s onim za šta je klasičnim romanima bilo potrebno bar 300-500 strana. Jeste, ovi stripovi su u svakom zamislivom smislu prava književnost i preporučujem ih i onima koji stripove inače ne čitaju.
Darkvud je sve ovo tretirao na vrhunski način, počev od besprekornog prevoda i lekture (da! usred Srbije! eto, i to se može!) pa preko savršene štampe (ipak izvan Srbije, jer to je rocket science izvesti besprekorno u Zemlji Seljaka) koja odlično i bez greške prenosi fine valere suptilnog kolora, dok su crnila i linije besprekorno crni i bez trunke bledila. Pomenuh i dodatke? Jeste! U prvom albumu kao predgovor imate tekst Umberta Eka o Kortu (!) i 20-ak strana Pratovih skica i crteža vezanih za sve te Melanezije, Polinezije i ostale Pekmezije, njihove urođenike, maske, odeždu, za uniforme raznih vojski, za kajake i trista drugih čuda... a 30-ak strana pratećeg teksta i vrlo živopisnih skica (neke od njih mogu se nazvati i slikama!) krasi i početak drugog albuma.
Jednom rečenicom, kao što ja to uvek ponekad kažem, ono što Orfelin radi na polju kvalitetnog horora to Darkvud radi na polju kvalitetnog stripa i zato, još jednom, moj duboki respekt i najsnažniji Pečat Preporuke za ovaj poduhvat!
Toliko od mene, za sada.
Kupujte sad (dok je skoro pa džabe), zahvaljujte mi se kasnije!
Tekst je preuzet, uz saglasnost autora, sa bloga The Cult of Ghoul.
