Ratboys podelili novi singl “The World, So Madly”

Čikaški indie rok bend Ratboys objavljuje novi album "Singin’ to an Empty Chair" 6. februara, za izdavačku kuću New West, što je ujedno i njihov prvi album za ovu etiketu. Sada su podelili i četvrti singl sa albuma, “The World, So Madly.”

Bend čine pevačica i gitaristkinja Julia Steiner, gitarista Dave Sagan, bubnjar Marcus Nuccio i basista Sean Neumann.

Steiner je o novom singlu rekla sledeće u saopštenju za medije: „Kada se osvrnem na svoje glasovne beleške, originalnu ideju za ovu pesmu snimila sam 1. januara 2023. godine i ona mi deluje kao pesma novih početaka. Snimali smo je gotovo u potpunosti ujutru tokom celih sesija, a tekstovi su usmereni na prihvatanje velikih životnih promena, ali i same činjenice da se život neprestano menja. U tom periodu sam mnogo razmišljala o određenim događajima koji su se odvijali u vestima, ali sam želela da tekst ostane otvoren, kako bi svako mogao da je sluša i pronađe sopstveni život u toj pesmi.“

Album uključuje i numeru “Light Night Mountains All That”, pesmu koju je bend podelio u septembru Kada je album najavljen, objavili su i drugi singl, “Anywhere”, uz prateći muzički video. Treći singl, je pesma “What’s Right”.

Prethodni album benda je "The Window".

Ratboys su nove pesme pisali i snimali demo snimke u jednoj kolibi na imanju od 75 hektara u regiji Driftless u saveznoj državi Wisconsin. Nekoliko meseci kasnije vratili su se na isto mesto i proveli nedelju dana radeći sa koproducentom Chrisom Wallom (Death Cab for Cutie, Tegan and Sara). Nakon toga, zajedno sa Wallom, preselili su se u studio Electrical Audio Stevea Albinija u Čikagu, a završni deo snimanja odradili su u studiju Rosebud u Evanstonu, u Ilinoisu.

„Želeli smo da ovom albumu pristupimo kao da je u pitanju jorgan“, kaže Neumann u saopštenju. „Pesme smo snimali na mnogo različitih mesta, pa smo ih tako i tretirali – kao da svaka ima svoju scenu. Određeni delovi pesama snimani su u različitim prostorima, a tokom albuma se stalno prebacujemo između njih kako bismo pomogli da se ispriča priča svake pesme.“

Steiner je započela terapiju po prvi put neposredno pre početka rada na albumu "Singin’ to an Empty Chair", što je imalo snažan uticaj na tekstove. Sam naslov albuma referiše na tehniku „prazne stolice“, terapijsku vežbu u kojoj osoba vežba vođenje teškog razgovora sa nekim ko nije prisutan, obraćajući se praznoj stolici.

„Jedna velika, sveobuhvatna tema ovog albuma jeste moj pokušaj da dokumentujem iskustvo otuđenosti od bliske voljene osobe“, kaže ona. „Cilj je da toj osobi prenesem šta se dešavalo u mom životu i da pokušam da premostim taj zastoj i pružim ruku u prazninu.“

Sumirajući proces nastanka albuma "Singin’ to an Empty Chair", Steiner dodaje: „Iskustvo rada na ovom albumu zaista mi daje nadu za sve što dolazi. Ima mnogo dobrih dana, dana ispunjenih prijateljstvom i ljubavlju, a onda i onih kada se vraćam mislima unazad i očajnički želim da premostim taj jaz. To je ceo moj život, razumeš? Za mene je ovaj album dokument svih tih dana ušivenih zajedno, poput jorgana u vremenskoj kapsuli, koji samo čeka pravi trenutak da bude otkopan.“