Heli [2013]

Heli
Mantarraya Producciones, Tres Tunas, No Dream Cinema / 2013
Režija: 
Amat Escalante
Scenario: 
Gabriel Reyes (screenplay), Amat Escalante (screenplay)
Zemlja proizvodnje: 
Mexico, Netherlands, Germany, France
Jezik: 
Spanish
10
10

Nepokolebljiva drama reditelja Amata Escalantea tretira zločin i nasilje kao nažalost uobičajenu pojavu. To je treći po redu Escalanteov film pored Sangre (2005), Los Bastardos (2008), i The Untamed (2016), smešten u Guanajuato (Mexico), gde je odrastao, region u kojem je nasilje i droga poznato  mesto u kojem ljudi žive u strahu, a ubistva, odrubljivanje glave i vešanja bez ograničenja se prikazuju u medijima. Sve uloge igraju neprofesionalni glumci, osim Ramóna Álvareza, a Escalante od njih dobija moćne predstave.

Pobednik najboljeg reditelja na Filmskom festivalu u Kanu 2013. godine, film reditelja-scenariste Amata Escalantea započinje jednom od najbrutalnijih uvodnih scena ikada. Na metalnom podu u zadnjem delu pikapa, kamera nam prikazuje da postoje dva tela, oba krvava, jedno polugolo - možda u nesvesti, možda mrtvo. Kada se na kraju zaustavi, grupa muškaraca u uniformi izvadi jedno telo i obesi ga da visi s pešačkog mosta. Ova uvodna scena se razotkriva tokom filma i tada postepeno dobijamo jasnu sliku tog čina.

Na čelu gotovo potpuno neprofesionalne glumačke ekipe, Heli (Armando Espitia) je 17-godišnji mladić koji radi u tvornici automobila. Pod istim krovom živi s ocem, zaposlenim u istoj tvornici, svojom ženom Sabrinom (Linda González), njihovom bebom te sestrom Estelom (Andrea Vergara). Njegov život je tipično radničko preživljavanje bez mogućnosti finansijskog ili bilo kakvog drugog napredovanja, a utehu ne pronalazi niti u odnosu sa suprugom. Njegova sestra Estela je u vezi s vojnim kadetom Betom (Juan Eduardo Palacios), koji se hoće upustiti u seksualni odnos s Estelom, ali ne uspeva je nagovoriti zbog njenog straha da ne ostane u drugom stanju. Jednog dana Beto je zaprosi i predlaže joj da pobegnu zajedno. Kako bi se domogao novca za to bekstvo, odlučuje prodati ukradeni kokain koji je vojska zaplenila. Pre prodaje, Beto ga sakriva u Helijevoj kući. Heli se, međutim, upoznao sa Betovim planom i otkrio kokain u svojoj kući, zatim kreće da uništi narkotike kako bi zaštitio svoju sestru. 

Nažalost, to mu ne pomaže, jer ova bezobrazna krađa kokaina pokreće veliku tragediju. Dovodi do iznenadne i nasilne odmazde bande droge, koju sprovode muškarci obučeni u specijalnu policijsku ili vojnu uniformu, koji se probijaju do Helijeve kuće, ubijajući nasumično dok im se ne kaže gde da pronađu ukradeni kokain - što je, na nesreću svih, Heli uništio čim je pronašao. Beto i Heli su odvedeni u zabačenu kuću, a Beto je divljački mučen u dugotrajnoj sceni, koju gleda porodica od tri dosadna mladića koja jedva podižu pogled sa svojih video igara. I dok, Beto visi, vezan sa kuke na plafonu dnevne sobe, dečaci su dobili naređenje da je došao red na njih da nastave mučenje. Kamera je u međuvremenu na Helijevom licu i njegove reakcije dok začepljen i vezan, leži na podu i posmatra, jasno daju do znanja da će verovatno biti sledeći. I to je tipično za Escalanteovu tehniku. Često se narativ prenosi reakcijskim snimcima ili glasovima ili zvučnim efektima nečega što se događa van kadra, što postavlja sopstveni užas. 

Heli je ipak imao više sreće od Beta, i kasnije se vraća kući na mesto zločina samo malo jače povređen, ali što je bitno, i dalje sa glavom na ramenima. Otac mu je ubijen, Estele još uvek nema - živa ili mrtva? Niko to ne zna. Previše uplašen, Heli govori policiji da ne zna ništa, pa pretpostavljaju da je kriv za trgovinu drogom i da mu neće pružiti pravdu istragom ubistva svog oca. Ženska detektivka bizarno zahteva seksualne usluge pre nego što pokrene slučaj za pokretanje potrage za njegovom sestrom. Escalanteova tehnika sve vreme dočarava opasnu atmosferu koju je stvorio, jer do sada svi farovi koji se približavaju dok sedi s njom u automobilu podrazumevaju pretnju. Prožimajuće nasilje sada počinje da se infiltrira u sva područja Helijevog života, uključujući i njegov odnos sa suprugom. I kao što sugeriše brutalno otvaranje filma, koje uključuje naoružane ljude koji jednu od svojih žrtava vešaju s ivice mosta, pred njegovim vratima ima puno strahova od života ili smrti - uostalom, on živi u području u kojem banda pripadnici i policija mogu biti jedno te isto.

Niko se ne može raspravljati sa Escalanteovom ozbiljnošću svrhe i njegovim samopouzdanjem vizuelnog pripovedača (on i kinematograf Lorenzo Hagerman daju nekoliko vrhunskih pojedinačnih scena tokom posebno dramatičnih trenutaka, uz prostrani široki pejzaž.) Međutim, nema mnogo optimizma u pogledu koji zastupa Escalante, koji u prelepoj završnoj sceni filma, nudi ideju da bilo kakva nada u moralni i duhovni oporavak leži u sledećoj generaciji koja je već nepopravljivo oštećena i možda zauvek izgubljena.

Cilj Escalantea je da razotkrije svakodnevnu strahotu stvarnog zločina u regionima Meksika, gde su linčevi i odsecanja glave rutinske kazne u podzemlju. Gotovo svi likovi u filmu na kraju se suočavaju sa nekom vrstom oštre traume, što je i razumljivo s obzirom na konceptualnu premisu filma. Ne možete da skrenete pogled, a to je i zbog toga što je priča tako namerno zakovana i jednostavno zato što biste mogli da propustite sledeći sjajan udarac. U konačnici, Heli je film vredan svake velike pohvale, kojeg krasi precizna režija i jasna vizija izuzetno veštog reditelja. Preporuka se naravno podrazumeva. 

Recenzija je originalno objavljena na blogu The Film Master.