The Stonebreaker [2020]

Spaccapietre a.k.a. The Stonebreaker
La Sarraz Pictures, Shellac Sud, Rai Cinema (in association with)
Režija: 
Gianluca De Serio, Massimiliano De Serio
Scenario: 
Gianluca De Serio, Massimiliano De Serio
Zemlja proizvodnje: 
Italy, France, Belgium
Jezik: 
Italian
7.5
7

Dramom "The Stonebreaker" italijanskog rediteljskog dvojca Gianluce i Massimiliana De Serio, putujemo na jug italije, regija Apulija, čija su područja poznata po eksploataciji uglavnom migranata, podzemlju koje film dubinski istražuje i koje je takođe ključno za njegovu estetiku. Film "Seven Acts of Mercy", koji je bio debitantsko ostvarenje De Seriosa, napravilo je veliku buku na festivalima nakon premijere u Locarnu 2011. godine. Blizanci su potom bili u Veneciji 2015. godine s dokumentarnim filmom "River Memories", koji je pričao priču o ljudima različitih nacionalnosti koji žive u starim, zapuštenim i dotrajalim kućama, na obali reke Stura, u Torinu. Sada, s svojim novim filmom koji je prikazan u autorskom programu festivala u Veneciji, braća pričaju srceparajuću priču o ocu i sinu koje život ne štedi ni najmanje. 

Za vreme finansijske krize, u većini zemalja je došlo do naglog povećanja broja nezaposlenih, posebno u Južnoj Evropi. Dugotrajna nezaposlenost gotovo po pravilu povlači za sobom i socijalni pad. Kada roditelji izgube posao, oni koji najviše pate (na više načina) su deca. Ta situacija se vrlo često negativno odražava na sve aspekte života, a to povećava napetost kod kuće. Otkazi dolaze kao "grom iz vedra neba", a ljudi su prinuđeni da se suočavaju sa surovom realnošću. Nemaština, s kojom se ljudi često "bore", a posebno radnici koji ostaju bez posla, dovodi ih na ivicu bede i tera na "ekstremno življenje".

Koristeći svoju porodičnu istoriju kao polazište za ovaj film (njihova baka je umrla na poljima Apulije krajem pedesetih, a njihov deda je bio kamenolomac), braća De Serio zauzimaju sirov, realističan pristup da ispričaju priču o ocu i sinu razorenim velikom tragedijom i primoranim da prihvate svakakva poniženja kako bi preživeli, ali braća reditelji ističu i ljubav između oca i sina, postavljajući je kao neophodnu za izdržavanje tolike bede i bola. "The Stonebreaker" je delo koje gleda i na sadašnjost i na prošlost.

 

Giuseppe (Salvatore Esposito) i Angela (Antonella Carone) su bračni par koji živi skromno, vole se i tu ljubav dele s svojim malim sinom Antom, koji samo mašta o tome kako će postati arheolog i misli da je očevo stakleno oko koje ima znak da ima supermoći. S obzirom da Giuseppe nije mogao nastaviti s poslom nakon nesreće s okom, Angela je ta koja mora tražiti posao na poljima kao sezonski radnik, u teškim uslovima koji je na kraju koštaju života i samo će se srušiti među paradajzima i umreti od infarkta. Otac i sin tako vrlo brzo ostaju potpuno sami, bez posla, bez hrane i bez jasnog plana šta dalje raditi. S malim Antom koji ne može da se pomiri s gubitkom majke i Giuseppeom koji mora pronaći nove nijanse svog osećaja očinstva, "The Stonebreaker" nas vodi pravo u pakao gde su otac i sin zarobljeni u istom ilegalnom i nehumanom sistemu rada u kojem je bila i Angela.

Sada su se i oni pridružili sezonskim radnicima, ali ni sami nisu svesni šta ih očekuje i gde su zapravo došli. Obroke dobijaju minimalne, tek toliko da ne umru, radi se naporno i konstantno, malo se spava, novca je skoro pa ništa, naređenja moraju da se slušaju, a čini se da oni i nemaju izbora jer im je novac potreban kako bi preživeli. Kroz sve ovo, Giuseppe i dalje skuplja snagu da zagrli sina svake noći i ispriča mu priču. Obećao je svom sinu da će mu jednog dana vratiti majku i mora pronaći način da održi to obećanje. Takođe se upoznajemo sa još jednim ključnim likom u filmu, Rosom (Licia Lanera), ženom koja je - poput Giuseppea i njegovog sina - izgubila nekoga ko joj je veoma drag, a takođe je maltretirana od strane nadzornika farme (Vito Signorile). Rosa je bila Angelina prijateljica i ona će Giuseppeu dati snagu koja mu je potrebna. 

Nakon smrti Angele, Giuseppe i Anto postaju usamljene figure, uronjene u teške scene za gledanje. Reditelji proširuju svoj pogled postavljajući neplodan, sunčan i pust pejzaž. Prelazak na farmu otkriva umor i mučenje ljudi koji su tretirani kao životinje, i to sve za minimalac od kojeg jedva mogu da priušte hranu. Giuseppe i Anto žive zajedno s raznim ljudima koji rade s njima i svi dele istu muku. Film prikazuje otvoreni pakao, totalnu eksploataciju italijanskih imigranata i maloletnika, bez poštovanja ljudskog života, oni koji sve koriste na isti način, terajući ih da rade sve brže i za nula novca. Smrt radnika samo je "rupa koju treba pokriti" i telo u jami. Svi se bore za odmor, smešteni u trulim kolibama, dok domaćini uživaju u vilama uz bazen.

Blizanci De Serio tako grade „ljudski dokument“, istražujući uzroke koji te ljude teraju da prežive u tako surovom okruženju, pokušavajući da posmatraju stvari sa njihovog stanovišta. "The Stonebreaker" je priča oštra poput noža, jasna i bez nabora, koja teži surovoj stvarnosti, dok se takođe bavi detinjstvom, i koja od očaja prelazi u nasilje. U ovoj borbi, iskreno verovanje u bolje dane je primarna linija odbrane.

Zaključno, "The Stonebreaker" je priča o očinskoj ljubavi prema detetu, priča o poteškoćama običnih ljudi, odrastanju, tragediji i nadi. I, u svemu tome uspeva da bude jednako uspešan. Možda mu fali malo više napetosti, ali ga to ne sprečava da i dalje bude sasvim dobar film koji vredi gledati.

Recenzija je originalno objavljena na blogu The Film Master.

Preporuka