Alien: Covenant
Twentieth Century Fox Film Corporation / 2017
Režija: 
Ridley Scott
Scenario: 
Jack Paglen, Michael Green
7.5
8

Čuda su ipak moguća: PROMETEJ 2 uopšte nije toliko loš kao njegov prethodnik, dapače, ima i određenih nezanemarljivih kvaliteta! Ipak, sa sobom nosi DNK pretka i nije lišen gluposti i bezvezarija začetih u njemu, ali ih barem nešto bolje prikriva – odnosno, neke popravlja, neke briše, neke razvija u solidno-prihvatljivim pravcima, tako da je opšti utisak povoljan. A budući da je tako, tj. da je ovo ipak solidan film, spojleri će biti pažljivo sklonjeni i obeležni, pa slobodno i bez brige čitajte dok ne dođete do upozorenja.

Pre svega, treba reći jednu stvar vezanu za kritike koje viđam kojekude, u stilu: „Buaaa, film je glup, demistifikuje nam aliena, daje nam odgovore koje ne želimo, razbija misteriju, stravu, ovo ono!“ Da, to u načelu jeste istina, ali nažalost, proces demistifikacije je neminovan u SVAKOM serijalu, u svakom žanru, pa i u hororu. Voleo bih i ja da ne znam da je Blekovo pravo ime Janik le Rok, i da nisam video baš svaki detalj Čikovog detinjstva, i kako je Fredi nastao gengbengom opatice, ali... 

To je, prosto, neizbežna zakonitost: svaki naredni nastavak trudi se da opravda svoje postojanje ubacivanjem novih objašnjenja i popunjavanjem rupa iz prethodnika. To, nužno, dovodi do ublažavanja strave jer – strava je, kao što ja to uvek ponekad kažem, zasnovana na RUPAMA, na onom neizrečenom, nejasnom, mračnom, onom u senkama, u tami... I što više se te rupe popunjavaju, što više lampi i reflektora usmeravate na te senke i mrak, to ih više razbijate i umanjujete stravu. Nikome to nije milo, ali to je naprosto tako, i tu nema beganja. Ne jebe vas Ridli Skot, nego činjenica da je ovo šesti film o alienu (ako ne računamo one detinjarije protiv predatora)!

 

Recimo, ALIEN je izuzetan horor zato što vam daje NAGOVEŠTAJ neke mitologije i čudesa i ekosistema kakve niste ni slutili, koji imaju PRIVID unutarnje konzistentnosti i biološke logike, a opet ne kazuje vam ni ŠTA je to alien čudo, ni ODAKLE je, ni je li samo gadan živi stvor ili je nekakav neuništivi demon – tj. je li ono planeta ili pakao, je li ono brod ili hram, vanzemaljac ili idol boga, itd. 

I to je u duhu Lavkrafta, koji je svoju kosmičku stravu takođe gradio NAGOVEŠTAJIMA mitologije koja je zapravo bila sva u parčićima, i to u parčićima koji, ako baš zapnete da ih spojite i napravite celovitu sliku, ODBIJAJU da se u takvo što spoje, ostaju da štrče, preklapaju se, nekonzistentni su. I to tako treba, ako hoćete horor. Horor je, da vam doktor kaže, zasnovan na tome da SVAKO ZAŠTO NEMA SVOJE ZATO. Horor je zasnovan na rupi, na mraku, na SLUTNJI – a ne na znanju.

I horor je počeo da se rasipa već u prvom nastavku, tj. u ALIENS – gde smo umesto jednog skoro mističnog stvora dobili mase i buljuke kreatura svedenih „samo“ na vrlo neprijatne i teško uništive – ali ipak UNIŠTIVE – zveri. I onda smo imali RATATATATA-BANG-BANG-KRAAAŠ-CANGRRR-KA-BUUUUMM! Horor film Ridlija Skota pretvoren je u prvoklasni ratni akcioni film Džejmsa Kamerona. I budući da je bio prvorazredan u tome čemu se posvetio, većini nije smetala promena žanra, mada je još tada bilo gunđanja tipa: „Buaaa, film demistifikuje aliena, razbija misteriju, stravu, ubacuje pozitivne emocije, akciju, ovo ono!“

Preporuka

share

share