GisroFM: Unread Books
Mnogo onoga što znamo ima veze sa knjigama koje smo pročitali. To je jedan od razloga zašto ih volimo i zašto se nekima vraćamo opet. Ali šta je sa onim knjigama koje smo počeli da čitamo i koje nikad nismo završili? Mnogo je razloga zašto su neke od njih ostale nepročitane: nismo imali vremena, u nekom trenutku su postale dosadne, morali smo da ih vratimo u biblioteku i više ih nikada nismo uzeli ili nam se samo nisu dopale. Što se mene lično tiče, mislim da su gomile onih knjiga koje sam pročitao i onih koje nisam, približno iste visine.
Znanje koje sam stekao o životu, svetu, ljudima, pa i o samom sebi iz pročitanih knjiga nikad mi nije bilo upitno. Upravo zato nikada nisam potcenjivao knjige od kojih sam odustao. Mnoge od njih sam prestao da čitam na pola ili čak nakon pređene dve trećine. To što ih nisam završio i što se ne nalaze na listi mojih omiljenih knjiga nema nikakve veze sa onim što sam saznao iz njih. Štaviše, postoje primeri da sam više naučio iz nekih dopola pročitanih nego iz onih u kojima sam stigao do poslednje korice.
Upravo o takvim knjigama govori jedna pesma koju sam spakovao u današnji Gistro FM. To što nešto nije završeno ne znači da nema vrednost ili da je glupo. Kao što sam rekao, nekada, neki od razloga za odustajanje od knjige nemaju veze sa njenim kvalitetom. Uostalom, postoje i one kojima se posle nekog vremena vratim i uspem da ih svršim. Zato sam rešio da ovonedeljni Gistro FM posvetim baš tim knjigama do čijeg kraja nisam stigao, a koje su bolje od nekih koje sam cele pročitao. Otud i naslov ove epizode Unread Books.
Jednom kada odem odavde dobro znam na koji dan ću misliti. Znam tačno kad je i gde je bio, kakvo je vreme bilo, da li sam ga proveo sam ili sa nekim i zbog čega mi je toliko važan. Pomislim na njega i sad dok još uvek ne planiram odlazak, bar ne onaj finalni. I uvek kada mislim na njega napolju je proleće, sve je zeleno, plavo i žuto oko mene. Tada jako volim da slušam onu divnu pesmu koja govori baš o jednom takvom. Mislim na Zlatni dan, verovatno najpoznatiju pesmu Bisere Veletanlić, koja otvara današnji osunčani Gistro FM.
Prvi album nedelje je novo izdanje za Kralja Čačka Dobro jutro, ljudi. U pitanju je dupli album, ima 24 pesme i traje skoro sat i po. Na njemu su nas Neša Marić i njegov brat Marko sa stilom provozali kroz šansonu, pop folk balade, kabaretske melodije i tihe, noćne jazzy minijature. Čekao se ovaj treći album Kralja Čačka 7 godina, a sudeći po onom šta čujemo, to čekanje se višestruko isplatilo.
Da je živ, Roj Orbison bi prošle nedelje napunio 90 godina. U to ime, danas predstavljam njegov posthumni album King of Hearts iz 1992, jedan od onih kojima se često vraćam već 34 godine. Mnogo volim Roja, sve njegove faze i svaki čas vrebam neki povod da ga pustim u paketu sa novom muzikom koja mi se sviđa.
A kad smo kod noviteta, danas vas čeka odličan Laurel Canyon pop folk album harfistkinje Mikaele Dejvis, verovatno najlepše izdanje u karijeri za Anđela De Ogastina, dugogodišnjeg saradnika Sufjana Stivensa, nova pesma nekadašnjeg lidera grupe REM Majkla Stajpa, kao i odličan, psihodelični, krautrok-indi debi album Australijanaca Station Model Violence. Ako tražite instrumentalnu muziku koja je idealna za intimnu atmosferu dvoje ljudi koji se vole bez odeće na sebi, toplo preporučujem instrumentalnu verziju poslednjeg albuma dua iz San Franciska The Saxophones. Dugo nisam čuo nešto baš tako senzualno. Pored njih u ovoj epizodi čućete još novog Daga Gilarda, White Fence, novi singl za The Afghan Whigs, kao i proverene hitove za Violent Femmes, Ileni Mandel, Yo La Tengo, Kseniju Erker, The Magnetic Fields i mnoge druge.
Pred nama je još jedan sunčani, prolećni, nedeljni dan. Možda se neko od nas u njemu vrati nekoj knjizi koju nije završio, a možda i ne. Šta god budete radili sasvim sam siguran da će vam više prijati ako pustite najnoviji Gistro FM.
