Sredina devedesetih godina prošlog veka u Srbiji za većinu ljudi i nije bio preterano blistav period. Ogromna besparica, protesti i građanski ratovi, samo su neki od sastojaka mraka u kome smo se nalazili. Kada na sve to dodate i neke lične emotivne nemire kroz koje svi prolazimo tokom života, imamo prilično dobru sliku života koji je potpuno suprotan tom pridevu.

Utehu za pomenuto stanje birali smo na osnovu svojih sklonosti. Ako već fizički nismo mogli da odemo na drugo mesto, morali smo pronaći neki način uz koji ćemo lakše prebroditi sve te muke. Neko je čitao knjige, neko je pisao prozu i poeziju, neko se posvetio sportu, neko je trošio sve one novčanice sa silnim nulama na iznajmljivanje VHS kaseta iz video klubova, neko se odao porocima, dok su mnogi utehu pronašli u muzici.

Ljudi skromnijih duhovnih prohteva realnost su zaboravljali uz lake note tada aktuelnog pravca turbo folk, dok su se oni koji od života traže “notu više”  dovijali na razne načine. Kako tada nije postojao internet, a izbor iz svetske muzičke producije nije bio na zavidnom nivou, do nove muzike se stizalo različitim putevima. Bilo da ste novu muziku pronalazili na tezgama ispred SKC, na berzama ploča, naručivanjem iz inostranstva, presnimavanjem od prijatelja koji rade na nekom radiju ili na neki četvrti način, taj ritual je bio toliko upečatljiv da ga se većina nas seća i dve decenije kasnije.

Iako sam tada nabavljao muziku kroz sve pomenute kanale, vrlo dobro se sećam kako sam došao do prvih albuma sastava “Smog”.  Prijatelj koji je radio na jednoj beogradskoj radio stanici na kojoj sam prvi put i čuo za “Smog” velikodušno mi je sa njegovog diska presnimio na kasetu prva 4 albuma ove grupe.  

Preporuka

share