Kada bismo bilo tamo gde nismo, mogli ono što ne možemo i imali ono šta nemamo, gde bi nam bio kraj? Možda ga ne bismo ni imali. Možda bismo bili sastavljeni samo od početaka. A možda i ne. To svakako nećemo saznati. Zato nam ostaju mašta i nada. A gde su one, tu je i umetnost, da ne kažem muzika. Uz nju je moguće i ono što nije. Zato ova današnja emisija počinje stihovima Blejza Folija "If I could only fly, I'd bid this place goodbye". Oni mogu čak i ono što nam ni u snu ne polazi za rukom, a kamoli na javi.

Danas predstavljam izdanje koje je u mom svetu, bar za sada, album godine. Šesti album Izraela Neša zna kako dišem. I ne moram ništa da mu objašnjavam. I nema nijednu pesmu koja mi je "onako". Iako zvuči kao da je iz Lorel kanjona, zapravo je snimljen u Ostinu, a Nešu su pomogli članovi benda Black Pumas. Psihodelija, rok, soul, gospel, pop i folk odavno nisu zajedno bili ovoliko sexy. Kada bih ocenjivao ovaj album od 1 do 10, od mene bi dobio jaku devetku. Ali pošto se ne bavim ocenama, onda ništa. Velika preporuka.

Gistro evergreen je soul klasik kog je 1967. snimila Nina Simon. Uz njen Silk & Soul sivi dani dobijaju boju, nedelje zanima kako smo i imamo osećaj kao da je neko tu za nas 24/7. Neverovatno je kako ova muzika zvuči sveže i posle svih tih decenija od kad je nastala.

Ko zna šta bi bilo da su neke stvari bile drugačije. Ko zna šta bi se desilo da se u uvodnoj špici filma o Džejmsu Bondu našla pesma Džonija Keša Thunderball, odnosno Tomorrow Never Lies od Pulp. Možda ništa. A možda svašta. No, sumnjam da bi to sprečilo svet od odlaženja dođavola, premda to nikad nećemo saznati. Ostaje nam samo da uživamo u njihovoj lepoti van filma. Obe ih slušamo danas.

Predstavljam još novi album za Danijela Lanoa (onog koji je producirao Boba Dilana, Nila Janga i U2), jednu istarsku elektro-pop kompilaciju, a tu su i devojke iz Kalifornije Warpaint u sjajnoj obradi Gang of Four klasika.

Što se tiče pesama koje spašavaju sve ono što vonja na uzaludno, danas slušamo Taunsa Van Zanta, Pixies (puštam pesmu koju najviše volim iz celog njhovog opusa), Doli Parton, Nika Kejva, Džonatana Vilsona, Merla Hagarda i mnoge druge.

Umesto očajavanja nad zgarištima koja iza sebe ostavlja reč "morati", nekih nedelja ima mnogo više smisla otpanjti muziku do daske i odleteti negde daleko. Lepše je tako.

Preporuka

share

share