Poslednjih 5-6 godina, od sve muzike koju slušam, bar dve trećine je ambijentalna. Tu mislim na klavirsku muziku, neoklasiku, minimalnu elektroniku, slajd gitaru i klavijature, zvuke prirode, eksperimentalnu muziku itd. Uz takve melodije volim da čitam, dremam, budim se, pijem prvu i poslednju kafu u danu, a iako najčešće pišem u tišini, ako mi nekad svira neka muzika dok pišem, onda je to ambijentalna. Ipak, najčešće je slušam tako što je pojačam i ne radim ništa. Ne postoji ništa što me lepše smiruje. A valjda kako čovek stari,mir mu je sve važniji. Starim, jbg.

Kako je ovakva muzika intimna, ne baš za svaku priliku i pogotovu ne baš za svake uši, ne puštam je tako često. A slušam je mnogo. I onda sam rešio da ispravim tu Drinu. Ako volite ambijentalne zvuke, verujem da ćete uživati u današnjem specijalu. U spurotnom, preskočite, sačekajte sledeću, regularnu emisiju .

Za prvi ambijent specijal, spremio sam mešavinu klasične ambijentalne muzike, ambijent folka i japanske ambijentale, mahom inspirisane prirodom. Znači tu su Brajan Ino, Harold Bad, SUSS, Pan American, Midori Takada, North Americans, Majk Kuper, Meri Letimor, Hiroši Jošimura i mnogi drugi. Trudio sam se da spojim klasike, ali i novu ambijentalu, objavljenu ovog proleća.

Ovo je muzika za odmaranje glave i tela. Danju i noću, a nedeljom ponajviše.

Preporuka