Stovarište, Sergej Trifunović

 

Dok sastavljam tekst o knjizi Stovarište, do mene dolazi vest da je na poslednjem izvođenju predstave Voz došlo do incidenta. Naime, glumac Sergej Trifunović je bio izrevoltiran ponašanjem  ljudi iz publike. Neki su kasljali, neki pričali, a sve je kulminiralo upotrebom mobilnog telefona. Glumac se direktno obratio ometačima iz publike i opomenuo ih je. Sergejeva reakcija u meni izaziva smeh i odobravanje. Gotovo svako od nas je uzdahnuo na nekulturno ponašanje nekog u pozorištu dok se napreže da čuje šta se to dešava na sceni. Ili vrhuncem svog neodobravanja smatramo to što smo nekad prevrnuli očima. Sergej je gotovo prekinuo izvođenje, reagovao neposredno, impulsivno, iz srca. Eto, takva je i njegova knjiga.

 

U osvit Trećeg rata

 

Knjiga Stovarište  je potpuno neodvojiva od njegovog lika i dela, tačnije karaktera. Jer on isijava iz svake svoje  uloge, pošto vi gledate Sergeja šta god on da glumi. Ovo nije pežorativno jer zaista verujem da postoje tako veliki ljudi ili glumci koji od sebe ne mogu da pobegnu.

Ova knjiga je sva od emocija o kome god događaju ili čoveku da priča. Sergej u ovoj knjizi sreće zanimljive ljude za koje smo čuli prelistavajući žute stranice svetskih časopisa. Gledamo ih na velikom ekranu, slušamo njihov pesme i divimo im se. Svako od tih imena  na neki način govori o Sergeju. Jer svaka od impresija tim ljudima govori o njemu samom, svedoči o njegovom ukusu ili, još važnije, o životnoj fazi u kojoj se nalazi.

Ovo delo je nastalo jer je Sergej već pisao kolumne koje su naišle na odlične kritike. Naročito je pohvaljena ona o susretu sa Štulićem u Amsterdamu. Ona je i uvrštena u ovu zbirku priča.  Sergej govori o nekim svojim predstavama i ulogama u kultnim filmovima. On priča o nekim divnim ljudima koje je upoznao tom prilikom, prisustvuje sahranama naših glumačkih velikana i svedoči o njihovim rečima i savetima. Otvara nam vrata sa snimanja nekih od naših najznačajnijih filmova i otkriva tajne sa snimanja nekih stranih. Putuje Evropom i Amerikom.  Ide na neke čarobne koncerte i predstave. Zahvaljujući njemu, čućemo glas Makartnija, gluvarićemo sa Šon Penom i obitavaćemo u Dan Tanovom restoranu. Srešćemo Stivija Vondera, propustićemo Marlona Branda.

 Između svih redova, dešava se čuveni 5. oktobar, pokret otpora, demonstracije i događaji u, kako pisac kaže, osvit Trećeg svetskog rata. Gorki su svi redovi koje pisac piše o tim i takvim minulim vremenima jer znamo kako je ta priča za njene glavne vinovnike, to jest ovaj narod, završena.