Kako nastaje crna, Marija Kostić

 

Kako nastaje crna je pesnički prvenac Marije Kostić koji je objavila Književna radionica Rašić. U ovoj zbirci lirski subjekat  se kreće između sopstvenog tela, deteta u sebi, težnje ka transformaciji i porodičnih, te odnosa sa voljenim osobama.  Poetika pesnikinje se oslanja na unutrašnja stanja lirskog subjekta (iz ugla nedovoljno voljenog deteta), a centralni motiv zbirke jesu – ruke dok je osnovna boja – crna.

Lirski subjekat levitira u različitim oblicima između sebe i disfunkcionalnih porodičnih odnosa, odnosa sa partnerima i odnosa sa samom sobom kao detetom. Porodičnu situaciju lirski subjekat iskazuje konkretizacijom u nečem sasvim svakodnevnom i neraskidivom sa nama samima – rukama. Ruke su spona između ljudi, glavni izvor dodira i opipljivosti sveta oko lirskog subjekta. Ruke su za lirskog subjekta veza ali i rastojanje, na njima se naziru tragovi starenja, mučenja, patnje i ljubavi, nežnosti i bliskosti, snage i utehe:

tatine

sada su nagrižene ekcemom

nežnost proviruje

mamine

ruke su joj bile nežne

danas su prekrivene pegama

sestrine

sada mašu sa aerodroma

skupljaju daljine

moje

su ranjene

i pišu pišu

Velika tema zbirke jeste dete – ono koje je sve čulo i videlo, ono kome su rebra naprsla, koje se plaši da iskorači na svetlo a koje se transformiše u stihove pesama ne bi li postojalo u bilo kom obliku kao znak da je preživelo sve traume i povređenosti. Apolinerskim stilom, u pesmi levak lirski subjekat govori o tome:

posle orgazma iz mog uma često izroni lik kovrdžave devojčice

toj devojčici nikad

nisam rekla

izvini