Kolson Vajthed, “Momci iz Nikla” // Fiktivni prikaz istinitog popravnog doma iz pakla

The Nickel Boys
Momci iz Nikla
Kolson Vajthed
Laguna / 2020

Svima se desi da posle određene knjige sednu za računar i upuste u sate istraživanja o tome šta su pročitali na Vikipediji i sličnim izvorima. To su te knjige koje, kakve god da su, edukuju ljude o nečemu o čemu inače možda ne bi znali. Momci iz Nikla je roman koji  je prošle godine izašao u originalu, a početkom ove godine je dobio Pulicerovu nagradu za roman godine. U trenutku kada je izašla u originalu, seo sam za računar da vidim o čemu se radi, i video da je istorijska pozadina ove priče jedna izuzetno mučna tema o kojoj niko nije znao do 2011. godine. O čemu se tačno radi, kao i to kakva je knjiga sledi u prikazu.

Pozadina priče iz romana Momci iz Nikla bazirana je na ozloglašenom popravnom domu Dožier koji se nalazio u Floridi u Americi i radio od 1900. – 2011. godine, punih 111 godina. Pred kraj XX veka, počelo se dosta govoriti o lošim uslovima u ovom popravnom domu, koji je u isto vreme bio i muška škola jer su se mladi delikventi ovde školovali. Međutim, komentari su ostali ili zataškani ili im se nije obraćalo puno pažnje, te je ovaj popravni dom poslednjih nekoliko desetina godina samo važio za mesto gde donekle maltretiraju dečake koji se u njemu nalaze. 2009. godine Dožier škola nije uspela da prođe inspekciju, pa je guverner Floride naredio da se sprovede istraga koja je dokazala da su glasine bile istinite. 2011. godine je škola zatvorena, a 2012. je otkriveno više od 100 tela koja su bila zakopana svuda po posedu, i na groblju i van istog. Poslednja tela su pronađena krajem  prošle godine, te pretraživanje poseda još uvek nije u potpunosti gotovo. Neka tela ni dan danas nisu identifikovana; na tome se radi i dan danas kako bi se ne samo utvrdio identitet preminulih, već i način smrti. Tek je 2018. godine Amerika poslala zvanično izvinjenje porodicama žrtava i preživelim muškarcima i poslala finansijsku pomoć kako bi im bar na neki način sad pomogli.

Dožier je izgledao isto kao što Kolson Vajted opisuje Nikl u svom romanu. Isprva je ovaj popravni dom bio podeljen na deo za belce i crnce, ali je 1966. ukinuo rasnu podelu. 1929. godine je izgrađena struktura koju su učenici zvali Bela kuća (isto kao i u romanu), i u njoj su se dešavali najveći horori. To je zapravo bila zgrada u kojoj su bili smeštani najproblematičniji dečaci koji su,  daleko od očiju javnosti, bili maltretirani, mučeni i ubijani od strane stražara i profesora. I u samom romanu Momci iz Nikla, Vajthed govori o tome da su i sama deca bila svesna da se tu nešto dešava, te je ”tajna grobnica” bila urbana legenda o kojoj se dosta pričalo među učenicima. Krajem XX veka, muškarci koji su preživeli Dožier u toku ’50-ih i ’60-ih  godina su krenuli da otkrivaju šta se to zapravo  dešavalo u školi, i tako oformili pokret pod nazivom ”The White House Boys” koji je dostigao i preko 400 muškaraca do zatvaranja ove škole (kasnije i još više). Kao glavne razloge ćutanja  nakon izlaska iz popravnog doma učenici su uglavnom naveli strah od stražara, traume o kojima nisu želeli da pričaju kao i to da su mislili da su oni jedini kojima se to desilo. Mučenja su se uglavnom odigravala u vidu silovanja dečaka, tuče, bičevanja kaiševima  i  kanapima, šutiranja i polivanja vrelom vodom.

S obzirom na to da mi je priča o ovom popravnom domu od starta bila fascinantna jer mi prosto ne ide u glavu da nešto može da se dešava preko 100 godina da se o tome ili ne zna u toj meri ili ćuti (mada znajući američki kazneni sistem, vrlo je moguće da apsolutno niko nije znao ništa o tome osim samih stražara i da inspekcija nikad nije marila za ovu decu da bi došla i odradila svoj posao), roman Momci iz Nikla se odmah našao na mojoj listi. Početak ’40-ih godina je, a roman prati život malog crnog dečaka Elvuda koji živi jedan potpuno miran i jednostavan život sa svojom bakom. Njegovi roditelji su ga napustili kad je on bio jako mali, ali već sada iskazuje interesovanje za obrazovanje i čitanje. Njegova vrlo religiozna baka mu, npr, ne dozvoljava da sluša muziku, te će on pokušati da sve to zamaskira pričom da sluša Martina Lutera Kinga na pločama. Jednog dana, kada bude krenuo u školu, Elvud će morati da stopira, i to je trenutak u kome će mu se život promeniti. Biće optužen za nešto što nije uradio, a s ozbirom da se u to vreme nije pravila razlika između crnca i delikventa, biće poslat u Nikl akademiju na nekoliko meseci. S obzirom na to da je knjiga kratka i da ona pokriva period pre i u toku Elvudovog boravka u ovom  popravnom  domu, neću ništa više otkrivati.

Preporuka

share