Foo Fighters - But Here We Are [2023]

Sep 02, 2023

Foo Fighters

But Here We Are

Roswell / RCA / 2023

8.0

8

Foo Fighters su, sada, ako ne najveći, jedan od najvećih mejnstrim rock bendova. Malo je onih koji u ovom trenutku mogu napuniti ogromne stadione i tri sata svirati velike hitove i držati atmosferu koncerta na visokom nivou od prvog do poslednjeg trenutka.

Dave Grohl i ekipa su ove godine objavili svoj jedanaesti album „But Here We Are“, koji dolazi dolazi godinu dana nakom smrti njihovog dugogodišnjeg člana, bubnjara Taylora Hawkinsa.

Oni su jedan od onih bendova, koji na svakom svom albumu imaju po nekoliko izuzetnih pesama koje odskaču od ostalih, koje se savršeno uklapaju u neku „Best of“ kompilaciju i koje su pravi veliki koncertni hitovi. To je i recimo jedna od osobina velikih rock sastava.

„But Here We Are“ ne menja muzičku matricu Foo Fighters-a ni po jednom muzičkom apsektu. Pre bi se moglo reći da nakon par albuma na kojima su želeli da naprave nešto drugačije ali to baš i nisu uspeli „ vraća ih na fabrička podešavanja“.

Foo Fighters su u svojoj, još godinu dana pa tri decenije dugoj karijeri, imali više nego pristojan broj onih pravih, fantastičnih rock himni, koje svako može iz sveg glasa pevati na koncertu. Čak i ako niste neki fan benda, malo je verovatno da su vam njihovi hitovi nepoznati, pod uslovom naravno da slušate rock muziku.

E pa na „But Here We Are“ bend je ponovo vratio tu atmosferu grandioznosti i euforčnosti u svom zvuku, koji je meni nedostajao na njihova prethodna tri albuma, tačnije još od albuma „Wasting Light“ (2011).

Kod bendova poput Foo Fighters, meni obično iskoči par pesama, koje budu zaista izvanredne, dok su ostale deluju pomalo kao otaljavanje i čisto popunjavanje prostora. Obično to nisu užasne pesme, koje vas odbijaju na prvo slušanja, mada zna da bude i toga, najčešće su to pesme koje jednostavno ne malo talasaju, i zaboravite ih za manje vremena nego što traju.

„But Here We Are“ nije takav album, naprotiv, ovo je album na kome su one dobre pesme u većini. To se već da osetiti na samom početku „Rescued“ i „Under You“ su po svemu primer pesama kojima je zacementirano mesto na „Best of „ albumu i koje će se pevati iz sveg glasa na koncertu benda. „Rescued“, malo mračnija, sa pristojnom dozom melanholije, uz veoma dobar rif i naravno moćan refren, „Under You“ je sve to isto samo pozitivnija i svetlija, malo bržeg tempa.

U tu kategoriju spadaju i naslovna „But Here We Are“ ili „Nothing at All“ u kojoj bend lagano nabija tenziju dok na refrenu sledi prava ekplozija distorziranih gitara i Grohlovog urlanja, jedna od najboljih pesama koju su Foo Fighters snimili u poslednjih 15 godina. Desetominutna „The Teacher“, energična i dinamična, uz savršeno tempirane smene laganijih, i bučnijih delova, je najambicoznija pesma na albumu i po svemu izvedena veoma efektno.

Iako „Hearing Voices“ malo sporijeg tempa na početku, kasnije postaje bučna i agresivna, uz još jedan veoma melodičan i efektan refren. Na baladi „Show Me How“ imamo prilike da čujemo veoma dobar duet između Grohla i njegove ćerke Violet Grohl.

Grohl je više puta tokom karijere napomenuo da članove svog benda smatra svojom porodicom. Svakako je smrt bubnjara Taylora Hawkinsa uticala na stihove ovog albuma, koji se bore bolom, gubitkom i sličnim emocionalni problemima. Nakom Hawkinsove smrti Grohlu je umrla i majka, što je svakako dodatno uticalo na mračniji ton ovog albuma. Pesma „The Teacher“, koja, kao emotivno sidro albuma je ujedno i savršena posveta Dave Grohla majci.

Nakon prethodnih par albuma, gde su Foo Fighters lutali, pokušavajući da prošire svoj zvuk u različitim pravcima, delovalo je kao da su izgubili onu kreativnu iskru koja ih je toliko godina držala na vrhu. „But Here We Are“ je dokaz da Foo Fighters i dalje imaju dovoljno snage i ideja da isporuče odličan rock album.