GistroFM: Lighter to My Spoon
Čovek bez strasti je samo biće koje troši vazduh, vreme, hranu i novac. Na ovom prenatrpanom svetu previše je besmisla i među onima koji znaju šta je loženje, a kamoli među ljudima koji misle da je strast samo nešto što ima veze sa seksom. Bez obzira na to što se ložim na muziku ceo svoj život, što moram preslušati brdo sranja da bih došao do nečeg baš dobrog, ta radost otkrivanja muzike koja je lepša od sijeste kraj pučine, u hladovini drveta na Kikladima npr. i koja me razume bolje nego živ čovek, teško je opisiva čak i od strane nekoga kome je opisivanje poziv. Jedino se oduševljenje upoznavanja sa kvalitetnim ljudskim bićem može porediti sa tim. No kako dobre muzike ima više nego takvih ljudi, na nju možete nabasati i u miru svoje sobe, nekog običnog petka.
Tako sam pre neki dan otkrio lepotu svega u na novom albumu Džeka Van Klifa. Znam da ne znate ko je on, zato sam ovaj opis i ostavio za najavu uz emisiju, jer nema mnogo smisla između postova o antologijskim filmovima i mediteranskim avanturama mog sestrića, pisati o imenima za koje većina ljudi ne zna. Džek je u petak objavio svoj drugi album JVC i za mene je to nešto najlepše što sam čuo u poslednjih mnogo meseci, da ne kažem godina. Jedan od najvećih albuma u mom životu se zove I Can Heart Beating As One i objavili su ga Yo La Tengo 1997. Džek tada još uvek nije postojao. Rodio se godinu dana kasnije. Ali poput Toma Vejtsa koji je Martu napisao samo sa 22-23 godine, poput Džoni Mičel koja je stvorila Both Sides Now sa 26, tako je i Džek napisao ove zrele pesme u svojim srednjim dvadesetim. Nikad to ne biste rekli kada ih čujete. Kada neko tako mlad napiše nešto tako zrelo, znate da je predodređen za velike stvari.
Teme njegovih pesama su nesnalaženje u ovom sjebanom svetu, adiktivnost na stvari, ljude i mesta koja ti jako prijaju, ali i sve posledice istih, a kada mu dođu loši dani peva o tome kako se oseća kao pinjata, ona kartonska lutka obešena o drvo koju kad deca udaraju palicama dok iz nje ispadaju bombone i čokoladice. Reči njegovih pesama su čista poezija koja može postojati komotno nezavisno od muzike. A najluđe od svega je što je muzika genijalna. Neke pesme su čist indi rok, neke indi pop, neke su folk, a neke imaju veze sa kantrijem natopljenim u čaši nekog jeftinog alkohola. Njegove melodije lako ulaze u uši i dugo ostaju tamo. Stvarno se odavno nisam oduševio nekim novim albumom kao njegovim, a tu radost samo povećava činjenica da ništa nisam očekivao od njega kada sam mu prvi put pročitao ime. Hoću reći, lako je radovati se kada nešto novo snime Yo La Tengo, War on Drugs ili neki bend za kog već znaš da priča tvoj jezik. Za Džeka to nisam znao do pre neki dan. I sada je Džek brat rođeni. Preporuka kao tri kuće za njegovo remek-delo JVC. Zato i slušamo čak tri pesme odavde u današnjoj Gistro FM epizodi
Pored toga, danas je u fokusu poslednji veliki REM album (bar za mene) Up, kao i poslednje izdanje grupe The Go-Betweens, Oceans Apart, koje baš ovih dana slavi dve decenije postojanja. Od noviteta tu je još sjajni treći singl sa novog solo albuma Meta Berningera iz The National, novi album Arcade Fire, nova pesma Marka Riboa koja topi glečere, kao i nežno, folk izdanje grupe Blue Cactus, koje mi ima sličnu noćnu atmosferu kao balade Petsi Klajn. Danas najavljujem koncert džez kvarteta kog predvodi Otomo Jošihide, nekada lider benda The Ground Zero koji je 1997. u Reksu, u Jervejskoj ulici, održao najbolji koncert u mom životu. Kod mene ništa pre i posle tog koncerta nije bilo isto. Otomo ponovo dolazi na Ring Ring i sviraće u Beogradu 25. maja, a mojoj sreći nema kraja. Osim Stereolab u Zagrebu, već godinama nijedan koncert nisam čekao sa toliko neizdrža kao taj. Nije zgoreg pomenuti da cela emisija počinje jednom Led Zeppelin pesmom za koju mislim da spada među najlepše svih vremena i koju svaki put kad čujem glasno osetim protok struje kroz glavu, srce i telo. Danas slušamo Tindersticks, Antonija Karlosa Žobima, Ričarda Holija, Anu Ćurčin i svašta još.
Dugo nisam imao emisiju sa ovoliko nove muzike na koju sam baš ovoliko odlepio. Možda nisam jedini.
