Izgubljena sećanja, Antonije Ranđelović

Medivest, 2023.

 

Prošlo je dvanaest godina od kada glavni junak nije boravio u svom rodnom mestu, i ništa se u međuvremenu nije promenilo. Prošlo je dvanaest godina, a kao da je prošao jedan dan, i to, reklo bi se, isti dan. Već na početku ga zatičemo u vozu, pedesetogodišnjaka, okupiranog nostalgijom i opipljivom čežnjom za starim dobrim vremenima. Piscu je slika voza poslužila u metaforičkom smislu – glavni junak je na pravom koloseku, nema ispadanja iz šina i potpuna kontrola nad životom je uspostavljena.

Međutim, čemu onda povratak? Koja ga to sila vuče nazad, još ako znamo da su i etimološki vraćanje i sunovrat braća, da potiču od istog korena reči? Videćemo da potureni nam motiv žal za mladost suviše kratko traje i nije uverljiv. Nostalgija ume da se hrani lažnim slikama i zbog nje se ne preleće okean u potrazi za odgovorima. Nešto je drugo ovde u pitanju, osim puke želje da se poseti stari kraj.

Preporuka

share