Waxahatchee - Out of the Storm [2017]

Waxahatchee
Out of the Storm
Merge Records / 2017
8.5
8

Iza benda Waxahatchee uglavnom stoji jedna osoba, Katie Crutchfield. Nazvanim po istoimenoj reci u Alabami, odakla je i sama Crutchfield, ovaj bend iza sebe ima četiri albuma, Ili bolje reči Katie Crutchfield ima četiri albuma, jer ona je autor svih pesama na svim albumima.

Prvi album “American Weekend” objavljen je 2012. godine, a zatim su usledili “Cerulean Salt” (2013), “Ivy Trip” (2014) i sada aktuelni “Out Of The Storm”. Katie Crutchfield je takođe i član pank benda P.S. Elliot koji je osnovala sa sestrom bliznakinjom Alison Crutchfield i sa ovim bendom je objavila nekoliko albuma u periodu od 2008 od 2011.

Out of the Storm” deluje kao veliki korak u karijeri ove muzičarke. Promena u zvuku u odnosu na prethodni album “Ivy Trip” je očigledna.  “Ivy Trip” koji se prilično oslanjao na lo-fi elektroniku i naginjao više ka pop estetici od prethodnih izdanja,  i album je koji se bez problema može snimiti u jednom kućnom studiju. 

Out of the Storm” je potpuno drugačiji po mnogo paramentara od kojih je jedan i činjenica da je ovo prvi album koji je Crutchfield snimila u studiju sa celim bendom.

Veliki uticaj na ovakav zvuk benda imao je i producent John Agnello (Sonic Youth, Dinosaur Jr, Kurt Vile) koji je podsticao bend, da mnogo toga u studiju snime ne instrument po instument, već sve zajedno, kao da nastupaju uživo.  Bend sada, pored Katie, čine i njena sestra Alison gitara/klavijautre, Katie Harkin (gitara),  koja svira sa Sleater Kinney na turnejama, kao i sa bendom Sky LarkinKatherine Simonetti is benda P.S Elliot na bas gitari i Ashley Arwine (Pinkwash)  za bubanjevima.

Album “Out of the Storm” je za Katie Crutchfield pre svega neka vrsta terapija i borbe sa emocijama koje nastaju nakon kraja jedne duge i kako sama kaže toksične emotivne veze sa Keith Spencerom, bivšim u mnogo kategorija – producentom, članom benda, partnerom.

Album otvara odlična gitarska pop pesma “Never Been Wrong”, režeće gitare sa pulsirajućom bas linijom i čvrstim ritmom na bubnjevima u mnogome podsećaju na najbolje gitarske pesme grunge ere.  Album na veoma dobar način odslikava unutrašnju borbu, preispitaivanja, promene raspoloženja, od tuge, preko melanholije do besa i razočarenja, koja nastaje u osobi nakon raskida. 

Preporuka