Koji spomenik kulture podići prvo?

Klošarska divizija uličnog  (ne)palog borca za telo?

Ispred dana upaliti džoint.

Mesto vode popiti pivo.

(štedeti!)

Ostati na mestu sebe, pa tek onda na mestu budućeg, jer se čulo da će ubrzo nestati vode za piće, pa će se građani ujediniti u Velikom Kosti! I to je istina, uzeti obe strane, pravdati i jednu i drugu, nasamariti se i jednom i drugom.

Biti u harmoniji!

Biti individua!

Biti Jednooki Zoki?

 

Pesma je prvo trebalo da bude o DŽoniju. DŽoni je tip iz Bara koji je imao baš tešku istoriju, i zbog toga nije bio sasvim svoj, ali je bio neka vrsta početne inspiracije. Dok za Jednookog Zokija nisam zaista siguran kako se zove, ali burazer ga je upoznao. Ima oko devedeset godina, ženu na Kubi i ženu ovde, i mornar je čovek. I nije da nema jedno oko, imao je oba zdrava oka.

Međutim, zaradio je lovu, spanđao se sa Kubankom, a u međuvremenu postao i kapetan broda.

Tako da to više nije samo Zoki, već Kapetan Zoki. Oduzimanje jednog oka je upravo ključni gusarski fazon u pesmi. Ali, moreplovstvo je težak višegodišnji posao zaista vredan poštovanja, još da pritom usrećiš dve žene! Sve u svemu jedno sunčano popodne!

Zoki nije klošario, no će ispasti da je bio vredan, vredan na obe strane, istinski harmoničan, slavna Zver uz svoje dve lepotice, pričaće mornari.

Ovo je pesma o čoveku koji je video duplo manje, ali je zato voleo duplo više. Zoki je izgubio samo oko, samo telo, sigurno iskrvario neke godine na moru, da bi mu harmonija postala tek nadogradnja nečeg čega nema. Ali zbog svog nedostatka čini se Zoki telesnijim nego bilo ko drugi.

Prvu dvadeseticu sam stavila u šešir Mitra Zorića radi Zokija.