Većina uspomena koje se dese krajem septembra ostaju u sećanju sa kišom u pozadini. U to doba godine, u nosu ili u mozgu osećaš miris pečenih paprika, u zavisnosti od toga gde si. Kraje septembra ne oskudeva u onim jutrima kada ti se ostaje u posteljini bez griže savesti Tad se pojavljuje više novih albuma nego inače, jer se tad ljudi vraćaju sa odmora i valjda samo razmišljaju kako da potroše pare na ploče i diskove. Tad se stvarno pojavi neka muzika koja i blatnjavoj raskopanoj ulici daje neku dozu romantike. Mislim na muziku koja jesenju nedelju pravi ličnijom i koja kišna popodneva pod ćebetom u fotelji čini konstruktivnim nemoranjem. Fransoaz Ardi, Nina Simon, Cocteau Twins i Yo La Tengo znaju sve o tome. Takve pesme sam složio u današnji, prvi jesenji Gistro FM.

Preporuka

share