Crtice: NOV3L, Qlowski i Snapped Ankles
U godini u kojoj (ponovo) neizostavno slavimo neki od jubileja vezanih za new wave, tj. novi talas/novi val, nudimo kratak prikaz 3 ovogodišnja izdanja preko kojih nam se new wave i post-punk i danas preporučuju, a koja su možda nepravedno ostala izvan radara.
Sve to može poslužiti kao dobra startna pozicija mlađim fanovima za upoznavanje žanra, ili kao fin podsetnik na neke od vrhunaca s početka 80-tih.
Uglavnom, radi se o zvuku u kojem je (žanrovski) sve na mestu, i to može biti ujedno i najveća prednost i mana čitavog izdanja. (Uslovno, možemo pokušati da zamislimo neki imaginarni album na kome bi Idoli odlučili da ih pank ne zaobiđe…)
Iako je teško izdvojiti numere koje se potpuno izdvajaju, Interest Free, Stranger, Violent Paranoid ili Notice of Foreclosure pokazuju pun opseg albuma, i dostojne su nekog budućeg čitanja benda, albuma i žanra.
Stoga i ne mora da čudi moguća sličnost sa The Raincoats ili ranim radovima Arcade Fire. Stiče se utisak kao da je album odsviran i serviran u jednom dahu, međutim na 11 pesama teško da nam je ponuđen jasan odgovor na pitanje koje bend sam postavlja.
Sama atmosfera na albumu, a posebno na udarnim In a Cab to Work, Folk Song, Larry’s Hair Everywhere ili The Wanderer nam poručuju da se za (takvu) budućnost dobro pripremimo
U njihovom slučaju, reč je o spajanju post-punka, funka i kraut-rocka, a insistiranje na nemilosrdnom basu i ritmu ovaj album čini verovatno njihovim najboljim i bez sumnje najrazigranijim do sada.
Što se ostalih elemenata tiče, sve je manje-više isto kao i na prethodnim albumima. Bend se ne odriče dosledne i sarkastične socijalne kritike, koju kontrastira tribalnim motivima; bastardni motorički ritam sa upečatljivom primesom electro upliva i dalje vuče ka logičnim asocijacijama na mističniju verziju LCD Soundsystem ili glasniju & siroviju inkarnaciju Talking Heads, itd. U svakom slučaju, bend koji obećava, i koji poznaje alternativne puteve.
