Blizanačka trilogija, Agota Kristof

 

Blizanačka trilogija je za mene jedno od vrhunskih dela moderne svetske književnosti. Već sa prvim stranicama ovog dela imaćete utisak da uranjate u svet Grimovih bajki. Na tom putu čekaće vas mnogo iznenađenja. Šta je ono što se prvo uočava? Jezik dela – narator je dete koje svoju priču pripoveda u ich formi jezikom deteta. Rečenice koje će se nizati pred vama biće jednostavne i infantilne. Proces identifikacije napraviće od vas bezbrižno dete koje se našlo pred nazamislivim zlom mračne šume kroz koju će vas pripovedači voditi za ruku kroz roman. Naslućujete da cela atmosfera podseća na bajke braće Grim. Beležnica počinje kao bajka Ivica i Marica. Pred nama se nalaze dva brata koje je napustila mama jer više ne može da ih hrani. Ostaju prepušteni sami sebi i svojoj baki (u narodu poznatoj kao Veštica) koja ne živi u kući od slatkiša, već u bednoj kući prepunoj memle i mraka na ivici nekog bezimenog pograničnog grada u Mađarskoj. Ostavljeni usred šume, sa mrvicama hleba koje su pokljucale ptice dečaci ne mogu da pronađu put do kuće. To je trenutak kada oskudnim jezikom deteta počinje priča koja će opisati život u nasilju, siromaštvu i izopačenosti. Biće bolno i teško doživljavati sudbinu modernih Ivice i Marice, koje će arhetipski ovaplotiti situacije neprikladne za decu, užas koji ne bi niko slabog srca moga preživeti.

Dok na televizijskim ekranima gledamo užase koji se dešavaju trenutno u Ukrajini, biografija autorke čini nam se kao veoma aktuelna i vanremenska. Agota je rođena u malom mađarskom selu 1935. godine. Bilo je to vreme Mađarskog ustanka. Pobegla je iz svoje domovine 1956. godine kao deo male grupe ljudi u kojoj su bili njen muž i kćerka. Oko nje je bila mračna šuma, hodali su satima, preplašeni da se izgubljeni vrte u krug i da će uskoro biti uhapšeni. Pažljivi čitalac će odmah primetiti atmosferu progona, savremene Ivice i Marice, koji se uspešno transponovao u početak romana. Neverovatno je, da je problem progona i izbeglištva i danas jedan od najaktuelnijih problema, iako smo smatrali da atmosfera novog milenijuma i novog veka će pred nas doneti bezbrižnost kosmopolitskog sveta. Tako da u ključu novoistorijskog čitanja problem osvetljavanja progonjenih može biti jedna od značajnih formi savremenog tumačenja dela sa ovom tematikom. Sve to može se povezati sa aktivizmom moderne društveno-političke kritike koja nam možda može biti spona za pomoć i apel ljudima koje srećemo po autobuskim i železničkim stanicama, parkovima i haustorima naših gradova kako unezvereni i gladni lutaju ka granicama na kojima su podignuti zidovi i bodljikave žice. Na svu sreću, Agota je uspela da preskoči svoju žicu i najpre pobegne u Austriju, pa potom u Švajcarsku gde je stigla u frankofoni grad i suočila se sa jezikom koji joj je potpuno nepoznat. Godinama kasnije na tom istom francuskom jeziku doneće pred čitaoce ovo remek-delo, a mi ga danas čitamo u izdanju Derete i Kontrasta iz Beograda.

Preporuka

share

share