Zločin se isplati: Kanada
Svima je dobro poznata izreka „zločin se ne isplati“. Na žalost, realnost u kojoj živimo demantuje nas na svakom koraku, u svakom trenutku. Ne moramo čak ni tako daleko od svog doma da tražimo potvrdu za izrečenu tvrdnju. Dovoljno je pogledati situaciju u našoj najbiližoj okolini, gradu ili državi u kojoj živimo. Sigurno ćemo bez problema prepoznati i pronaći osobe na pozicijama moći i njihovu svitu, kojoj se raznorazne kriminalne aktivnosti itekako isplate.
Da se zločin isplati možemo zaključiti po ogromnom broju tv serija, koje potpadaju pod žanr krimi misterija, koje nam poslednjih godina dolaze iz raznih svetskih kinematrografija i koje su po svom kvalitetu na prilično visokom ili bar zadovoljavajućem nivou.
Nakon Irske, i australijsko-novozelandske produkcije, sada predstavljamo dve tv serije čija je radnja smeštena u Kanadi, državu koja je sa svojim ogromnim prostranstvom, izolovanim malim mestima, debelom zimom, idealna za žanr nordic noir-a.
Paralelno sa glavnim slučajem, pratimo i narative vezane za glavne junake. U prve dve sezone John Cardinal se nosi sa psihičkim problemima svoje supruge, dok u trećoj i četvrtoj sa sopstvenim psihičkim problemima, nastalim tragičnim događajem na kraju druge sezone, a zatim i sve očiglednijoj fizičkoj privlačnosti između njega i njegove koleginice Lise Delorme.
Delorme sa druge strane ima bračnih i emotivnih problema jer je njena veza ozbiljno uzdrmana, što njenom karijerom a zatim i nepremostivim karakternim razlikama, kao i ambicijama nje i njenog muža.
Iako u ovoj tv seriji izostaje onaj, često neodoljiv momenat uranjanja u misteriju i pokušavanja da ukapirate ko je ubica, “Cardinal” je veoma dobra krimi drama, koja, odličnom scenografijom i fotografijom, lokacijama na kojima je snimano, veoma dobro stvara misteriozno okruženje usamljenog kanadskog gradića, što još više pojačava onaj preko potrebnu mračnu atmosferu za jedno noir ostvarenje.
Za razliku od tv serije “Cardinal” ovo je u whodunit stilu. Ubica je nepoznat do samog kraja, mada odmah znate da je jedan od likova koje ste upoznali tokom epizode. Iako svaka od priča ima pristojan broj likova, i obiluje veoma zanimljivim zapltima i iznenađenjima, gledaoci koji su malo iskusniji sa ovakvim žanrom, često mogu da predosete ko je krivac, jer je obično onaj na koga se najmanje sumnjate, i na koga narativ gotovo ni u jednom trenutku ne ukazuje.
Isti pristup prati i istragu o nestanku pomenute devojke, koja se provlači kroz svih osam epizoda, opet sa veoma zanimljivim preokretom na kraju, mada ko što napomenuh, ništa što iskusniji gledaoci nisu mogli da pretpostave.
I pored toga “Three Pines” je veoma dobro i zanimljivo ostvarenje, koje poput i prve pomenute tv serije, veoma dobru atmosferu gradi, kako pristojnim scenario, glumom i dobro razrađenim likovima tako i prirodnim okruženjem u kome se radnja dešava.
Postoji još jedan veoma dobar, istorijski aspekt ove tv serije, kao u ostalom i prve pomenute "Cardinal" a to je isticanje užasnog ponašanje kanadskih vlasti i hrišćanske crkve prema indogenom stanovništvu, sve do ne tako davne prošlosti. Bojim se da to traje i dalje, i pored svih napora da se Kanada sada predstavi kao moderna država koja se prema svim svojim građanima jednako postavlja, te onog veoma emotivnog izvinjenja aktuelnog kanadskog premijera indogenom stanovništvu, zbog svih monstruoznih zločina iz prošlosti, stvarnost govori o velikom broju nestalih devojaka i žena indogenog porekla, čiji slučajevi se gotovo nikada ne rešavaju. Slična situacije je i na Aljasci, ali biće o tome reči kada se bude obrađivali još jedna veoma dobru tv serija koja se upravo prikazuje.
Zločin nad indogenim stanovništvom koji je ovde u centru pažnje je otimanje male dece indogenog porekla od roditelja, njihovo zatvaranje u škole, koje je vodila kanadska vlada i hrićanska crkva. Cilj ovakvih škola bio je da decu odvoje od svojih korena i nauče ih valjda hrišćanskim vrednostima. Vrednostima, koji kada se primene na nevernike i njihovo upoznavanje sa pomenutom religijom podrazumeva najstrašnije zločine, seksualno, fizičko i emotivno zlostavljanje, koje se ne retko se završavalo njihovom smrću. Broj dece iz indogenih zajednica nestale u poslednjih 150 godina već broji nekoliko hiljada registrovanih slučaja. Kanadu je nedavno potresao veliki skandal, kada je u dvorištu jedne takve škole, koja je nesmetano radila do 80ih godina prošlog veka pronađeno preko 200 dečijih skeleta.
Pored sasvim pristojnih misterija, “Three Pines” su obradili priču o jednoj takvoj škole, kao i sistemsko zapostavljanje slučajeva nestalih žena u Kanadi. Ovakav pristup je svakako za pohvalu, kao način skretanja pažnje na položaj indogenog stanovništva, ne samo u Kanadi, već u celoj Americi, od patagonije do Aljaske, ali je pitanje koliko jedna tv serija može promeniti stvarnost.
