Konan: KULT KOGE TUNA i druge priče

Šta kaže Ghoul?

Uželeo sam se čitanja stripova o Konanu, naročito nakon što sam prethodnih godina iščitao sve horor priče Roberta E. Hauarda, a zatim i njegovu opširnu prepisku sa Lavkraftom. Zato mi je zgodno leglo to što je Čarobna knjiga prošle jeseni pokrenula ovu ediciju stripova o Konanu, a još kad sam video da prvi tom govori o nekakvom KULTU, znao sam da je to prava stvar za mene.

Ukratko, dobio sam tačno to što sam tražio:

izobilje akcije začinjene s mnogo kečapa (krvi) i udova, napola presečenih tela i srodnog splatera;

egzotične hororične začine u vidu ljudi-zmija, zlokobnih kultova, armije oživelih kostura, džinovskih šišmiša, džinovskog Ghoula (!) i neopisive STVOROlike čudovišnosti u poslednjoj epizodi;

fantastične lokacije, od pomorskih (jedrenjaci) preko planinskih i pećinskih, do egzotičnih gradova, što nastanjenih, što odavno pustih;

fantastična preterivanja – npr. kad, nakon potapanja broda, Konan završi u okeanu, vidimo njega kako ždere ajkulu, a ne obrnuto (on je, zapravo, kao neki pradrevni Čak Noris!);

a sve to začinjeno Konanovim lakonskim sentencama („Nada je za budale!“) i olakim brutalnostima (u jednom trenu nađe se zatočen, u lancima; pošto nema ključa kojim bi otvorio katanac, on stražaru slomi i otkine prst na ruci, pa koščicom iz njega otključa bravicu);

povrh toga, on sve vreme gazi u prašinu srpske narodne poslovice. „Um caruje, snaga klade valja“? Prc! Nakon što neko vreme pokušava da pameću doaka igračima u jednoj kockarnici, kad shvati da ga varaju, on ih baci „Pod mač, bato!“ A gazi on, nemilice, i srpske klasične stihove: „Kome snaga leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom“? Koješta! Kad te bace u gladijatorsku arenu (čitaj, ovaj svet, takav kakav jeste), kao u epizodi „Proščeva osveta“, krvopljusni masakr je jedino rešenje!