GistroFM: Leaving On a Jet Plane
Nemam o sebi baš neko posebno mišljenje. Imam mnogo mana, karakter mi nema mišiće, nestrpljiv sam, često lenj i uprkos iskustvu, solidno lakoveran. Ali čak i meni ovako polovnom nekad dopizdi sve ovo oko nas. Ne mislim tu samo na ovu nesrećnu zemlju, nego na celu planetu. Stvarno ne mogu više da podnesem glupave, samouverene budale iz čijih usta izlaze isprazne reči, ljude koji koriste reč „fašista“ za svakog ko drugačije misli od njih, svet koga nedostatak informacija ne sprečava da pravi podele na ove i one, idiote koji svoje strahove pokušavaju da kamufliraju bahatošću, lažove koji misle da im se veruje samo zato što im glas ne zadrhti i sve one koji su ubeđeni da se Veliki prasak desio samo zbog njih. Tada želim da odem u najgušću šumu na svetu, na najudaljenije ostrvo na okeanu, planinu sa najstrmijom ivicom u Nepalu, a ponajčešće na drugu planetu. Kao što rekoh na početku i sam sam daleko od cvećke, ali ne umem pobeći od sebe. Probao sam, odselio sam se na drugi kraj sveta, ali džaba. Zato mi samo preostaje da maštam kako se nalazim u ovom avionu sa fotografije i kako letim daleko odavde u neku izmišljenu civilizaciju, gde bića imaju još neku aktivnost od insistiranja da drugi misle kao oni i da veruju svemu što kažu. Utopija, znam, ali šta da radim kada ne umem bolje.
Ima ta divna pesma koja kaže „I’m leaving on a jet plane, don’t know when I’ll be back again“ u koju volim da se sakrijem baš u tim danima kada me sve živo žulja, čak i mene koji sam ovako obao. Baš sa njom sam rešio da počnem i završim današnju Gistro FM epizodu, koja je ujedno i poslednja pred letnju pauzu. Sledeća emisija stiže početkom septembra. Doduše, oni koji su na Patreonu moći će da slušaju novitete i tokom leta.
Brus Springstin je u petak objavio boks set od 7 starih albuma koje nikada pre nismo čuli. Što se mene tiče, ne zna se koji je lepši od kog. Još uvek mi je teško da poverujem da je ovako dobru muziku držao u šteku sve ove godine. Jedan od njih zvuči kao da ga je snimao u saradnji sa Bartom Bakarakom, Morikoneom i Frenkom Siantrom, te da su mu pomagali Skot Voker i Nik Kejv. Vrlo je netipičan Brusov album, ali isto tako jedan od najlepših koje sam čuo. Znali smo da je roker, ali ne i da ume biti crooner. A ume samo tako. Jedva sam se suzdržao da danas ne pustim više od dve pesme sa njega. Nema na ovoj planeti trenutno mnogo većih muzičara od Brusa Springstina.
Danas pravimo mali omaž nedavno upokojenom Lalo Šifrinu, čoveku koji je snimio muziku za preko 200 filmova. Jednu njegovu pesmu su semplovali Portishead u svom prvom hitu. Od noviteta tu je fenomenalan soul album za Durand Jones & The Indications, jedan od najboljih indi pop albuma iz ove godine kog je snimio njujorški bend The Davenports, odlično sedmo izdanje za BC Camplight, kao i nove singlove za Maka Demarka, The Lemonheads, Kurta Vajla i Animal Collective. Posebno obratite pažnju na dva spora, atmosferična, noćna, letnja, ambijentalno-folky lounge albuma, čiji naslovi vam neće mnogo značiti, ali melodije će vas začarati. Društvo nam prave još Weezer, Superchunk, My Morning Jacket, Džon Denver, Pan American i mnogi drugi.
Možda ne možemo pobeći za stalno od svega onog što nas žulja, ali možemo bar na dva sata. Neke od ovih pesama su idealno prevozno sredstvo baš za tu zgodu.
