Muzika za popodne nije tek tamo neka muzika. Nije brza, nije spora i ne vuče za rukav. Po mogućstvu, uz nju se radi ono što prija. Ne nužno sa previše energije. Popodnevna muzika ušuškava misli i umesto nas pravi red. Ona je kao šolja mlakog čaja, onog što utoli žeđ posle nedeljnog ručka. Danas sam se trudio da puštam uglavnom pesme u kojima uživam u nemorajućim popodnevima.

Albume nedelje su snimili Teenage Fanclub, odnosno Eleventh Dream Day. Obe grupe postoje preko 30 godina i još uvek se lože na muziku kao u vreme kada smo presnimavali njihove kasete. Ako volite Velvet Underground, Yo La Tengo, Big Star, Tortoise, Primal Scream, Sonic Youth ili Can, mislim da će vam prijati ova dva albuma. Veterani još uvek znaju da se igraju.

Savršen album za popodne, pre više od pola veka, snimio je Marvin Gej. In the Groove je spontano najavio remek-delo What's Going On, premda je mnogo manje nametljiv i kamerniji. To ne znači da je skroman. Prepoznatljiv, nežan i popodnevni. Takav.

Slušamo još kako muzika Bad Religion zvuči kad je svira gudački kvartet, novi album pijaniste Nilsa Frama, odnosno kako Dejvid Birn obrađuje Lambchop. Što se popodneva tiče, njega ozvučuju Van Morison, Luis Armstrong, Khruangbin & Leon Bridges, Gregori Porter, Wilco, Lusinda Vilijams, Jens Lekman, harfa Meri Latimor i mnogi drugi.

Horizontala ili vertikala, krevet u sobi ili stolica u bašti, more ili kopno, smiraj dana sa samim sobom ili ljudima koji daju smisao, uz muziku iz ovonedeljne emisije, čak i crno-belo popodne može imati boju i miris.

Preporuka