“Osam detektiva”, Aleks Pavezi

 

Aleks Pavezi nudi nam ne baš svakidašnje čitalačko iskustvo. Prava poslastica za ljubitelje intrigantnih zapleta Agate Kristi, gotovo je i omaž ovoj slavnoj kraljici krimi žanra.

Osam detektiva objavila je IK Laguna i nalazi se na vrhu njihove top-liste kriminalističkih romana, a autor Aleks Pavezi dobio je i nagradu Amazona, Capital Crimes Reader Award, za najbolji roman prvenac.

Kako je moguće tako uspešno isprepletati nespojivo? Kako se jedna egzatna nauka, dakle sa svim svojim zakonitostima i pravilima, prožima sa apstraktnošću, sa umetnošću, čulnom i mislenom ekspresijom čoveka koja nema granice? Da li je tamniči, baca u okove i srozava sa izmaštanih nebesa u patos sveukupne racionalizacije?

 

Teorija skupova i Venov dijagram

 

Autor uz pomoć teorije skupova i Venovim dijagramom predstavlja sve postulate jednog krimi romana i objašnjava njegove funkcije uverljivo ilustrujući primerima kroz sedam priča. Za jednu krimi priču možemo reći da je uspela tek pošto utvrdimo da sadrži sve elemente jednačine, odnosno osobine žanra. Po Paveziju, u svakoj misterioznoj priči o ubistvu postoji bar jedna nepoznata (X) i to je najčešće krivac, zločinac, neko za kim tragamo.

Da bi jednačina uspela, priča mora sadržati brojne konstante: pre svega žrtvu, zatim osumnjičenog i detektiva. Interesantno je što broj pojedinačnih činilaca jednačine može da varira, a može biti i samo po jedan (osumnjičeni, detektiv ili žrtva). Ako bar jedan činilac izostaje, krimi priča ne postoji kao takva. Pavezi za svaku postavljenu jednačinu (sa bar jednom nepoznatom) daje ilustraciju u vidu jedne priče. Da bi se matematički ispratile sve kombinacije i verovatnoće koje književnost može da ponudi, na kraju ćemo naći obrte za svaku od sedam ispričanih priča.

Preporuka

share
share