The Men - Buyer Beware [2025]

Sep 22, 2025

The Men

Buyer Beware

Fuzz Club Records / 2025

The Men na Buyer Beware šutnu nogom u rebra i onda, dok ležiš na podu, ponude pivo sa prljavim osmehom. Od prvih tonova jasno je da ne žele da budu pitomi niti da ulaze u ulogu benda koji „pokazuje napredak“. Oni hoće da zvuče kao bend koji te tera u ćošak i svira dok ti zuji u ušima. Album nosi osećaj živog snimka, kao da su ušli u prostoriju i sve odsvirali u jednom potezu, bez naknadnog doterivanja i poliranja.

Buyer Beware je sirov, žestok miks garage-punka i klasičnog rock’n’rolla, sa povremenim zaokretima u psihodeliju. Ritam sekcija je neumoljiva — bubanj i bas guraju stvari napred bez milosti, dok gitare razgrću put pred prljavim, režećim vokalom. Na momente podseća na ono najbolje iz njihovih ranijih ploča, na trenutke kada se punk sudara sa blues osnovom i iz toga nastaje nešto melodično, ali nikako meko.

„Pony“ je prvi dokaz da bend ume da napravi melodiju koja zvuči kao da bi mogla biti pop pesma, ali je zapravo spržena kroz slojeve fuzz gitare i distorzije. To je pesma koja ti namigne dok te šutira, mekoća umotana u prašinu, i upravo tu vidiš njihovu nameru da budu kontradiktorni sami sebi.

Naslovna „Buyer Beware“ dolazi kao teži komad, sa rifom koji se razvlači i ritmom koji diše u dužim intervalima; saksofon ulazi kao teatralni ukras, a vokal se pretvara u nešto između propovedi i izazova. To je trenutak kada bend pokazuje da može da izgradi atmosferu, ne samo da udara glavom kroz zid.

Ostatak albuma prepliće brze, nervozne numere sa sporijim, psihedeličnim odsecima. Kada krenu ubrzano, zvuče kao da hoće da ti otkinu komad kože — bubnjevi neumoljivi, bas vuče pesme napred kao lokomotiva koja ne priznaje kočnice, a gitare režu na ivici pucanja, kao u „PO Box 96“ ili „Fire Sermon“. Kad uspore, ne postaju nežni; više je to dim cigarete i zategnuta tišina između dva naleta, prostor u kojem bend diše ali i dalje drži gard. Tada je jasno da im je psihedelija beg, ali ne u smislu opuštanja, već kao još jedna vrsta nelagodnog sna.

„Charm“ gotovo zalazi u pop teritorije sa uplitanjem ženskog vokala Jessice Poplawski. Iz „Black Blue Heart“ i „Nothing Wrong“ bes, nošen režanjem distorzija, kulja u potocima, dok „The Path“ donosi mračnu, gotovo doom metal atmosferu.

Kroz ceo album oseća se doslednost, tvrdoglava odluka da se drži jednog raspoloženja, jednog pulsiranja koje odbija da popusti. Upravo ta doslednost čini da se Buyer Beware oseća kao celina, kao zid zvuka pred kojim ili staješ ili bežiš.

The Men ovde ne nude evoluciju ni transformaciju, već brutalnu potvrdu da sirova energija može da bude i svrha i sredstvo. Ako tražiš ploču koja će te razmaziti slojevima i finesama, nećeš je naći ovde. Ako hoćeš da osetiš bend koji svira kao da im je poslednja noć na zemlji, Buyer Beware je ta ploča.