La Belle Époque [2019]

La Belle Époque
Les Films du Kiosque, Pathé, Orange Studio
Režija: 
Nicolas Bedos
Scenario: 
Nicolas Bedos
Zemlja proizvodnje: 
France | Belgium
Jezik: 
English
9.0
9

La Belle Époque je definitivno jedan od najzanimljivijih francuskih filmova u prethodnoj 2019. godini, i vodi nas na jedno sentimentalno putovanje u prošlost satkanu od portreta i skica najupečatljivih momenata sreće, zauvek urezanih u memoriju pojedinca.

Duboko oslonjen na radove Čarlija Kaufmana (Charlie Kaufman), i dok donekle u narativnoj matrici parafrazira Vudi Alenov Midnight in Paris, uradak Nikole Bedosa (Nicolas Bedos) ima onaj jednostavan šarm francuskog viđenja okruženja u kome se odvija društvena aktivnost, karakteristična za nekadašnje bistroe i kafiće sedamdesetih godina u Parizu, gde je uz kaficu i čašu crnog vina, obavezno ide i dim cigareta, kao i šmekersko ponašanje osoblja.

Takvo okruženje režiraju moderni iluzionisti, u ovom slučaju reditelj Antoan (Guillaume Canet), koji će na nagovor svog prijatelja Maxa, Maxovom ocu, inače čuvenom ilustratoru Viktoru (Daniel Auteuil), kreairati povratak u prošlost i obnoviti sećanje na poznanstvo sa njegovom budućom životnom saputnicom Marijen (Fanny Ardant).

Bedos pronalazi puteve da romantičnu komediju razvije u potentnu dramu o poznom životnom dobu, gde ljudi jedino bekstvo od surove realnosti vide u proživljavanju i prepričavanju najupečatljivijih i najlepših storija iz daleke prošlosti, vezane mahom za izgubljene ljubave i neostvarene snove.

Za razliku od Mišel Gondrijevog i Kaufamanovog Eternal Sunshine of the Spotless Mind, gde junak želi da izbriše bolno ljubavno sećanje, Bedosov junak nema iluzija o želji da se ljubav obnovi, već da se taj jedinstven osećaj desi bar još jednom, pa makar i sa osobom koja glumi njegovu ljubav iz prošlosti, svestan o iluziji i potresu koji može pogoditi njegovo srce.

La Belle Époque ima i paralelnu priču o vezi Antoana, režisera predstave i glavne glumce u iluziji koju prezentuje Viktoru, Margo, što samo dopunjuje slojevitost filma, i uz mnoštvo zabavnih i komičnih situacija, ovu fantaziju čini životnom, na način da Bedosov stil režije diskretno interpretira iluziju, a da gledaoci tek na kraju uspevaju da pohvataju konce realnosti.