Everything's Going to Be Great [2025]
„Everything’s Going to Be Great“ je film koji na prvi pogled obećava nežnu, duhovitu i dirljivu vožnju kroz porodični haos umetničke egzistencije. Naslov sugeriše vedrinu, veru u svetlu budućnost, ali ono što sledi daleko je složenije – i tematski i tonalno. Režiserski (Jon S. Baird) vođen samopouzdano, sa smislom za detalj i ritam, film osciluje između nostalgične komedije i teskobne drame, ostavljajući gledaoca u limbu između simpatije i zbunjenosti.
U fokusu je porodica Smart, na čelu sa Buddyjem – sanjarom i vođom lokalnog pozorišta koji svet vidi kroz reflektor, a stvarnost doživljava kao zamornu smetnju. Njegova supruga Macy, pragmatična i tiho izmorena, drži porodični brod u ravnoteži, dok njihovi sinovi, Lester i Derrick, svaki na svoj način, pokušavaju da pronađu svoje mesto između pozorišnih kulisa i realnog sveta. Lester, izuzetno elokventan i ranjiv, komunicira sa duhovima starih glumačkih legendi, tražeći u njima snagu da razume sopstveni identitet. Derrick, s druge strane, pokušava da pobegne iz te neprekidne predstave koju njegovi roditelji nazivaju životom.
Prvih pola sata filma funkcioniše kao šarmantna razglednica iz jednog ekscentričnog doma – dijalozi su duhoviti, tempo je živ, a estetika bogata sitnim detaljima koji bude emociju. Međutim, kada Buddy odluči da porodicu preseli zbog poslovne prilike, narativ gubi koheziju. Film tada prelazi iz vedrog porodičnog portreta u ozbiljnu dramu o razočaranju, žrtvi i samoći – i to toliko naglo da se čini kao da je neko preklopio dva različita filma bez dovoljno međusobnog tkiva.
Uprkos tonalnim skokovima, glumačke interpretacije ostaju postojane. Bryan Cranston u ulozi Buddyja donosi kompleksan portret čoveka koji odbija da se pomiri sa granicama svog sveta. Njegova energija oscilira između euforičnog idealizma i duboko potisnutog očaja. Allison Janney kao Macy je suptilna, ali moćna – njena tišina govori više od reči, a svaki njen pogled nosi težinu godina koje su prošle u senci tuđih ambicija.
Film pokušava da uhvati suštinu umetničkog sna – njegovu lepotu, ali i njegovu destruktivnu moć. U tom pokušaju koristi bogatu simboliku pozorišta, maštovite inserte i duhovite anahronizme. Ipak, scenario ponekad pada u zamku prevelikog objašnjavanja, umesto da veruje slici i tišini. Dijalozi, iako često britki, povremeno zvuče kao manifesti, a ne kao iskreni razgovori među likovima.
Kao celina, film ostaje nedorečen. Nije ni potpuno komedija ni drama, ni porodična saga ni introspektivna analiza umetničkog poziva. Njegova najveća vrednost leži u iskrenoj emociji koju povremeno uspeva da prenese – u trenucima kada kamera zaboravi na poruku i zadrži se na licima likova, u tišini između dve scene, u Lesterovim zamišljenim dijalozima sa senkama prošlosti.
„Everything’s Going to Be Great“ je više osećaj nego narativ – svet koji želi da verujemo da se umetnost i ljubav uvek isplate, iako nam se stalno pokazuje koliko je ta vera krhka. Možda nije sve sjajno, možda i neće biti – ali ono što ostaje jeste autentična potraga za smislom u svetu koji stalno menja scenu. I u tome, film pronalazi svoju najiskreniju, najtišu istinu.
