Hotline TNT - Raspeberry Moon [2025]
Hotline TNT je bend koji je dugo zvučao kao da pokušava da obuzda sopstveni haos, a na albumu Raspberry Moon taj haos je prvi put oblikovan tako da se u njemu jasno čuje melodija.
Will Anderson, nekada osamljen u ulozi vođe i producenta, u postavi koja se veoma često menjala, sada diše zajedno sa bendom (pored Willa Andersona, koji je glavni vokal i gitara tu su još i Lucky Hunter na gitari, Hayler Trammel na basu i Mike Ralston za bubnjevima); rezultat je ploča koja zvuči kao zajednički rad, sa toplinom i mekoćom koju ranije nismo čuli. Kao da je mesec, umesto hladnog svetla, ovde pustio da s njegovih ivica kapne zlatasta prašina.
Od samog početka, "Was I Wrong?" povlači slušaoca u vrtlog nostalgije. Gitarska distorzija nije tu da zida barijeru, već da ponese pesmu kao talas. Stihovi nose osećaj sumnje i kajanja, ali aranžman se gradi slojevito: gitare se povijaju i razbijaju, dok synth uvodi dah rasterećenja, kao da resetuje emociju taman kad postane preteška.
Posle toga, "Transition Lens" deluje kao most između sna i budnosti. Instrumental lebdi, elektronika šapuće ispod distorzije, a osećaj je kao da stojimo na ivici dve stvarnosti.
U pesmama se neprekidno oseća ta dvostrukost — buka i melodija. "The Scene" dolazi kao udarac, riffovi seku prostor, bubnjevi guraju napred i zahtevaju oslobađanje energije. To je pesma koja zvuči gotovo stadionski, ali nikada ne gubi intimni ton. Suprotno tome, "Julia’s War" je trenutak razvedravanja: melodija izbija kroz maglu, vokal je prisutniji i vedriji, a refren hvata na prvo slušanje, kao pop pesma obučena u distroziranu buku.
