Viagra Boys - Viagr Aboys [2025]

Oct 30, 2025

Viagra Boys

Viagr Aboys

Shrimptech Enterprises / 2025

Album Viagr Aboys počinje kao šamar, onaj pravi, bez upozorenja. Nema uvoda, nema udvaranja. Samo tresne, i odmah znaš da si ušao u svet gde su ironija, znoj i betonski bas glavni junaci. Viagra Boys ovde ne pokušavaju da budu lepi. Oni su bend koji ti se smeje dok toneš, koji puši poslednju cigaretu nad pepelom sveta i pita te: „Je l’ ti sad jasno?“

Zvuk je i dalje njihov, prljav, pulsirajući post-punk, uz ritmove koji idu kao mašina koja nikad ne staje. Bas lupa kao da kuca neko ko hoće napolje, dok saksofon urla iz pozadine kao da mu je svega dosta. Sve je to poznato, ali ovog puta ima više slojeva. Kao da su svoje pijanstvo, bes i sarkazam prepekli još jednom, i sad ga serviraju hladno, sa zadrškom i podsmehom.

Pesme su male studije propasti, one svakodnevne, banalne, koje se dešavaju u kafani, na ulici, u glavi. „Man Made of Me“ zvuči kao samoprezir pretvoren u plesni ritam, „Pyramid of Health“ kao da ti neko prodaje vitaminske tablete dok gubi razum, a „Dirty Boyz“ je povratak onome što bend najbolje radi: ogoljeno, sa prstom u grlu i smehom na ivici nervnog sloma.

„Medicine for Horses“ ide u suprotnom smeru, pesma koja kao da se zapila i odjednom postala tužna. U njoj se oseća neka umorna nežnost, kao jutro posle loše noći. A „River King“ zatvara ploču kao pijani monolog, pesma koja ne želi da bude kraj, ali zna da mora.

Ono što funkcioniše: bend ima tu retku sposobnost da pravi haos koji ima smisla. Nema tu finese, nema želje da se dopadnu. Oni zvuče kao ljudi koji su sve probali, pa im je ostalo samo da se ismevaju. Vokal Sebastiana Murphy-ja više nije samo ciničan, sad je to glas čoveka koji je svestan koliko je sve propalo, ali ne želi da prestane da igra. Produkcija je prljava taman koliko treba. Kao prva čaša loše rakije, peče, ali budi.

Ono što ne funkcioniše: povremeno deluje kao da bend ide linijom manjeg otpora. Neke pesme zvuče kao da su iz istog kalupa, samo sa drugim etiketama. Nema više onog iznenađenja iz ranijih albuma, onog trenutka kad ne znaš hoće li eksplodirati ili stati. Sad znaš, i čekaš da se desi. Ali i kad ne pogađaju punim zamahom, pogađaju iskreno.

Viagr Aboys je album za one koji ne traže utehu. Nema melodija koje ćeš zviždati. Nema himni. Ima samo zvuk prljavštine, ritam koji se valja i rečenice koje se rugaju svemu što si mislio da znaš o sebi. To je ploča koja se ne trudi da te zavede, ona te udara, pa ako izdržiš, ostaješ.

I to je, na kraju, ono što Viagra Boys rade najbolje. Prave muziku za izgubljene, za umorne, za one koji znaju da život nije pesma, nego buka koja nekad ima ritam. Viagr Aboys nije remek-delo, ali ima dušu. A duša, koliko god bila prljava, vredi više od bilo koje savršene note.