How to get to Heaven from Belfast [2026]
Postoje sahrane koje protiču dostojanstveno i tiho, uz prigušene razgovore, crne šešire i onaj opšti utisak da se svet, makar na kratko, pristojno uozbiljio. A postoje i one druge — one koje, i pre nego što se održe, pokrenu čitav niz telefonskih poziva, porodičnih glasina i neprijatnih pitanja koja su godinama strpljivo čekala svoj trenutak. Vest o smrti stare prijateljice upravo je takav događaj: ona ponovo spaja tri žene koje su nekada bile nerazdvojne, a sada su rasute po sopstvenim životima. Tako započinje "How to Get to Heaven from Belfast", duhovita, pomalo neuredna i vrlo šarmantna televizijska avantura koju je osmislila Lisa McGee (Derry Girls) — priča u kojoj se stare tajne vraćaju sa upornošću kiše nad Belfastom, a prijateljstva pokazuju da imaju duže pamćenje nego što bismo ponekad voleli.
U središtu ove priče su tri žene koje su nekada bile nerazdvojne, a sada su, kao i većina nas nakon tridesete, rasute između ambicija, obaveza i onog neugodnog osećaja da je život počeo da se odvija bez jasnog scenarija.
Prva je Saoirse, televizijska scenaristkinja sa talentom za sarkazam i gotovo romantičnom sklonošću ka katastrofama. Tumači je Roisin Gallagher, i čini to sa izrazom lica osobe koja je istovremeno inteligentna, ironična i pomalo umorna od sveta, kao da je pročitala previše krimi romana i sada joj je život, po običaju, manje uredan od zapleta.
Zatim imamo Robyn, majku troje dece i ženu koja izgleda kao da je svakog jutra u trci sa sopstvenim rasporedom. Uloga pripada Sinead Keenan, koja Robyn igra sa onom vrstom nervozne elegancije kakvu imaju žene koje istovremeno rešavaju tri problema, kuvaju večeru i pokušavaju da se sete gde su ostavile ključeve od automobila.
Treća članica ove male ekspedicije u prošlost je Dara, tiha, pouzdana, pomalo rezervisana žena koja u društvu prijateljica deluje kao razumna osoba… sve dok se ne ispostavi da je i ona, kao i svi drugi, sklona vrlo lošim odlukama. Dara je u rukama Caoilfhionn Dunne lik koji govori malo, ali kada progovori, često se ispostavi da ima najneprijatniju istinu u prostoriji.
Njih tri su, kako bi to sama autorka serije verovatno rekla, neka vrsta irskog, pomalo neorganizovanog ženskog A-tima: prijateljice koje pokušavaju da reše misteriju smrti stare drugarice, dok istovremeno pokušavaju da sakriju sopstvenu tajnu iz prošlosti.
Serija je po tonu neobičan koktel. U jednom trenutku gledamo gotovo kriminalističku misteriju, u sledećem scenu komedije koja zvuči kao da je neko pustio tri briljantno duhovite žene da improvizuju u pubu. Upravo u tom stalnom klizanju između smeha i napetosti nalazi se njen šarm.
Belfast u ovoj priči jeste početna tačka, ali nije jedina pozornica. Mnogo toga odvija se i dalje od njegovih ulica, u vetrovitim predelima severozapadne Irske i u malom selu gde se prošlost čuva jednako uporno kao stare porodične priče. Upravo tamo, među kućama koje pamte više nego što govore, junakinje pokušavaju da zakopaju ono što je nekada povezivalo njih i njihovu prijateljicu. Ali kao u svakoj dobroj irskoj priči, tajne imaju neugodnu naviku da se vrate baš onda kada čovek pomisli da ih je konačno ostavio iza sebe.
I možda je upravo to razlog zašto serija deluje tako šarmantno neuredno. Ona zna da su prijateljstva ponekad poput starih fotografija: izblede na ivicama, ali uvek ostane dovoljno boje da vas podsete ko ste nekada bili.
Na kraju, "How to Get to Heaven from Belfast" nije zapravo samo priča o misteriji i neobičnoj avanturi u koju se tri prijateljice nespretno upletu. Iza brzih dijaloga, duhovitih nesporazuma i čitavog niza loših odluka krije se nešto mnogo ozbiljnije, ona vrsta tajne koja godinama tiho menja živote ljudi koji je nose. Serija zato polako, gotovo neprimetno, pomera ton od razigrane crne komedije ka nečemu dubljem i neprijatnijem, podsećajući nas da iza nekih priča o prijateljstvu i prošlosti često stoje rane koje nisu nimalo lake, niti jednostavne za razumevanje. Upravo ta senka, koja se tek postepeno nazire iza humora, daje čitavoj avanturi neočekivanu težinu.
