Sanja je rekla "hajde jedan Noćurak o optimizmu" i ja sam, neoprezno pristao.
Kažem "neoprezno" zato što sam uskoro shvatio da ja zapravo ne znam šta je sve, uopšte, optimizam.
 
Pokušao sam onda da pronađem reč "optimizam" u "sinonimima i srodnim rečima srpskohrvatskoga jezika", leksikon Sveznanje iz 1974. godine ali ove reči tamo nema. Pronašao sam je u "Đavoljem rečniku" Embrouza Birsa:
'OPTIMIZAM, imenica. Doktrina ili verovanje da je sve lepo, uključujući i ono što je ružno; sve dobro, naročito ono što je loše; i sve ispravno što je pogrešno (...) Pošto je to slepa vera, nije podložna svetlu dokaza - to je intelektualni poremećaj, za koji je jedini lek smrt. Nasledan je, ali srećom nije zarazan.'
 
Onda sam se upitao da li su "optimistične pesme" samo one bezrazložno optimistične u kojima sunce neprekidno sija, ili i one koje uspevaju da gorčinu premetnu u gorivo i one koje od gadnog prave zabavu zato što je smeh poslednje utočište očajnih... I rešio sam da i jedne i druge stavim u isti miks.
 
Mavis Staples, Brittany Howard, Ray Charles, Aretha, 10CC, Ian Dury, Talking Heads, Beck, Mark Eitzel, Jonathan Wilson, Andrew Bird, The Shins, Howard Jones (!!!), Paul Weller, R.E.M, Tom Petty, Dr. John, Hurray for the Riff Raff.
 

Radio i blog stranica Prešlicavanje.