Neko vreme dođe da bi prošlo, neko da bi ostalo. Nekad sanjamo da ono koje seda u voz bude ono koje ostaje i obrnuto. A nekad je baš kao u snovima i vreme nam je najbolji prijatelj. Doduše, ovo poslednje se dešava najređe, a kad pređeš tridesetu skoro nikad. Ali se dešava.

Većina pesama iz današnje Gistro FM epizode poznaje vreme bolje nego svi mi zajedno, bez obzira na to koliko imamo godina. Iz nekih od tih pesama može da se nauči kako se nositi sa onim peščanim satovima koji imaju rupu na dnu, odnosno skazaljkama koje su zarđale i pokazuju tačno vreme samo dva puta dnevno. Neke od njih daju odgovore i na pitanja koja još uvek nisu postavljena. U mom svetu to nije mala stvar.

Ruku na srce, nije neophodno da vas zanima bilo šta u vezi sa vremenom, a još manje sa učenjem, da biste uživali u ovoj emisiji. Dovoljno je da imate uši i osećanja. Za ostalo će se pobrinuti muzika.

Inače, ova epizoda se zove Time in a Bottle, po pesmi Džima Krosa, jednoj od najlepših koje sam čuo u životu.

PS Prvog aprila je u 52. godini od korona virusa preminuo Adam Šlezinger, heroj moje mladosti i lider bendova Fountains of Wayne i Ivy. Moj trapavi mozak, jezik koji je brži od pameti i činjenica da sam se par dana pre snimanja ove epizode bavio filmom Midnight Cowboy, kog je režirao Džon Šlezinger, rezultirala je lapsusom da u emisiji Adama prekrsrtim u Džon. Molim te izvini Adame, plaćam piće kad dođem gore!

Preporuka

share
share