Istraživači natprirodnog postali su toliko opšte mesto u savremenom stripu da je čudo da se ne sreću (i ne uzimaju poslove jedni drugima, ili sarađuju) još češće nego što je slučaj, kao na primer u povremenim zajedničkim avanturama Martija Misterije i Dilana Doga. Ova dva junaka, međutim, zasnovana su pre svega na recentnim filmovima i na pop mitologiji. Neki drugi, poput Džona Konstantina, i protiv svoje volje suočavaju se sa misterijama i stvorovima malo dublje ukorenjenim u mistiku i okultizam, zahvaljujući koncepciji lika iz pera otkačeno-genijalnog scenariste Alana Mura. Ipak, svi oni su 'samo' ljudi; poneki, poput Konstantina, imaju izvesne natprirodne moći (on to zove 'magijom'), ali čak i u najmračnijoj ulici teško bi ih bilo pomešati s nekim/nečim što nije ljudsko.

S druge strane, Helboj (za neprijatelje – Anung Un Rama; a ako baš hoćete da izbrojite svoje zube, možete ga zvati i Zver Apokalipse), tek je 'počasni član' ljudskog roda, prihvaćen sa mnogo zaziranja i straha. Začet u Paklu, prizvan od strane nacista ali vaspitan među 'dobrim momcima' iz Biroa za Paranormalnu Odbranu i Istraživanje, ovaj 'dečko' izrastao je u crvenu gromadu mišića koja sa svakim poraženim monstrumom kao da pokušava da ubije i demona u sebi. Njegova kriza identiteta iskazana je nenametljivo, kroz akciju umesto dugačkih spajdermenovskih monologa, i predstavlja možda i najintrigantniji aspekt ovog lika. Stvoren da prizove Apokalipsu i izbriše svet kakav poznajemo a zapravo posvećen zaštiti ljudi od onostranih pretnji, Helboj u sebi oličava suprotnosti između svetla i tame kao malo koji junak još od Mračnog Viteza, Betmena. Upravo u 'sivoj zoni' između porekla (paklenog) i vaspitanja (ljudskog) počiva modernost ovog junaka, bez obzira na prividnu arhaičnost okruženja i likova dominantnih u stripu.
 
Giljermo del Toro, režiser filma HELBOJ (Hellboy, 2004) ovako opisuje dileme svog protagoniste: ''Duboko u sebi on zna da je običan momak. I to je njegova konačna potvrda u filmu: 'Da, rođen sam kao Antihrist, ali mogu da izaberem da budem čovek!' što je bukvalno najveća potraga koju neki heroj može da izvede u nekom književnom obliku, da otkrije da može da pobedi sudbinu. Da može da pobedi Bogove. Da štagod da su više sile, što znači Bogovi ili Demoni, planirali za ovog junaka, ovaj junak sprečava i prevladava. To prevazilazi obično pesničenje i ide iza akcione scene – to je stvarno prelepa stvar, a takve se ne viđaju često u današnjim filmovima.''   

Preporuka

share

share