GistroFM: Look What Love Has Turned Us Into

Prvo prolećno nedeljno jutro. Dve komšinice, naslonjene na haubu pokvarenog juga koji odavno nema nijedan točak, sa cegerima u rukama iz kojih viri mladi luk, komentarišu „onu bruku od juče u gradu“. Prva kaže da je zreo za ludnicu, druga da ga ni tamo ne bi primili, prva da joj je samo žao dece jer je za njih dve ionako odavno kasno, druga da se plaši kako su nas toliko zatrovali da je čak i za decu kasno. Obe imaju preko 70, jedna možda čak i oko 80, no čini se da su im godine još uvek inferiorne u odnosu na zdravu pamet.

Na prozoru u susednoj zgradi deda puši i kašlje u isto vreme. Uporno obavlja obe aktivnosti. Očigledno je da mu cigare ne prijaju, a još je očiglednije da ga je baš briga za to. Njegova ćerka je u Nemačkoj, ne razgovaraju od kada joj je on jednog oktobra mrtav pijan uvredio muža, žena mu je umrla od korone pre nekoliko godina i on mi već neko vreme deluje kao kamikaza koji se avionom punim bombi zaleće na brod. Jedina razlika u odnosu na pravog kamikazu je što ovaj stalno promašuje brod i iznova okreće avion ne bi li imao još jedan pokušaj, a vrlo je moguće i da je tim bombama prošao rok trajanja. Možda ovog proleća najzad i uspe.

U autu ispred prodavnice par ima žustru ljubavnu svađu. Ona ne može više da izdrži ovako, obećao joj je da će se razvesti još jesenas, ima utisak da je zavlači i sad bi otišla samo da joj nije žao godina koje je uložila „u ovo govno od veze“. On se čudi kako ga ne razume kada joj je sve lepo objasnio bar sto puta, a ona cinično kaže da mu je to verovatno sudbina „jer kakav bi ti bio umetnik kada bi te svi razumeli“. Nakon glasne rasprave oboje puše u tišini neko vreme. Onda on rezignirano kaže da je strašno to šta je ljubav napravila od njih, na šta mu ona besno odgovara da ne meša ljubav „sa svojim pičkastim, sebičnim karakterom“. Ona spušta glavu, on je grli, ona pokušava da se izvuče iz njegovog zagrljaja, on joj ne da, da bi posle nekog vremena ona prestala da pokušava. On naslanja glavu na njenu, baca pikavac katapultom palca i srednjeg prsta, i zatvara prozor auta.

Ja sam se probudio bez alarma, naspavan, skuvao prvu kafu, izašao na terasu, na ovo zubato prolećno sunce i sav taj nedeljni svet mi je došao u jutro bez poziva. Samo sam izašao na terasu i svi oni su bili tu. Poznajem one dve komšinice sa cegerima, znam i dedu kamikazu, dok mi je ljubavni par nepoznat. Pitao sam se zašto su od svih parkinga u Beogradu izabrali da se raspravljaju baš ispred ove moje neugledne prodavnice, ali nisam došao do odgovora. Možda zato što izgleda isuviše obično, pa su hteli samo da se utope u tu bezličnost, slično kao kada se vojska u šumi maskira onim granjem i sranjem. A možda je neki potpuno drugi razlog u pitanju – pa ne mora ni meni sve da bude jasno.

Namerno ili slučajno, tek posle ove prve kafe pustio sam muziku iz današnje Gistro FM epizode. Poslednjih dana mnogo slušam grupu Barzin i njihov album iz 2009. Notes to an Absent Lover. Na njemu ima jedna pesma koja se zove Look What Love Has Turned Us Into. Imam osnovane sumnje da bi se svidela bar jednom od ono dvoje iz automobila, samo da znaju za nju. A sigurno ne znaju. Malo ko zna za Barzina i to je samo jedna od milijardu nepravdi u ovom svetu. Kada je svirao u Beogradu 2014. na koncertu je bilo tek pedesetak nas entuzijasta, a svirka je bila toliko divna, da je se sećam kristalno jasno i 12 godina kasnije. To je glavni razlog zašto sam današnju emisiju nazvao baš po njegovoj pesmi i zašto je baš taj album ovonedeljni gistro evergreen.

Mnogo dobre nove muzike vas čeka u ovoj epizodi. Tu je odličan četvrti album za njujorški bend Cut Worms, kog je producirao i na kom je svirao Džef Tvidi iz Wilco. Ako volite pop ili melodičan indie folk, ovo ne bi trebalo propustiti. Za mene je ovo najlepše Cut Worms izdanje u njihovoj karijeri. Ipak, od svih novih albuma koje sam prošle nedelje čuo, ni na jedan nisam toliko odlepio kao na onaj kog je snimila velška harfistkinja Ketrin Finč. Melodije sa njega vam opuštaju svaku ćeliju u telu, bukvalno kao da vas zovu da predahnete od svega. Mada, ukoliko imate potrebu da se u pozadini čuje muzika dok razmišljate o nečemu, imam utisak da ćete još bolje odluke donositi ako vam svira ova harfa. Dugo nisam čuo ništa što ima ovoliko veze sa unutrašnjim mirom kao ova lepota koju je Ketrin snimila. Za sve koji uživaju u savremenom progresivnom džezu tu je sjajno novo izdanje engleskog trija Mammal Hands, a ako se pitate na koji koncert otići ovog proleća, možda vam muzika Stiva Gana koju danas slušamo pomogne u odabiru. Ko voli eksperimentalnu elektroniku tu je novi album za Pan•American i novo izdanje Francuskinje Colleen, a vas ostale danas čekaju još Čet Bejker, Gabi Novak, Đorđe Marjanović, Brus Springstin, Hüsker Dü, Kim Gordon, Bil Frizel, Boni Prins Bili, Stereolab i mnogi drugi.

Svako proleće ima samo jednu prvu nedelju i mislim da bi bila greota ne učiniti je posebnom.