Sutra je tačno 15 godina od kada je na radiju B92 emitovan prvi Gistro FM.

Emisija pod tim nazivom je zapravo počela 2001. u okviru kultnog Ritma Srca. Trajala je 10 minuta. Pričao sam o čemu god i puštao sam jednu pesmu na kraju priloga. Tih dana, život mi se bukvalno okretao oko toga koju pesmu ću jednom nedeljno da pustim na radiju. Konačno, od 13. aprila 2005, Gistro FM počinje da postoji u obliku u kom ga danas znate.

Mnogo se toga promenilo od te 2005. Tada sam bio klinac od 27, danas sam klinac od 42 godine. Nakon više od tri decenije postojanja, Ritam srca je sklonjen sa programa baš te 2005. Tokom desete godine emitovanja Gistro FMa, radio B92 je takođe ukinut. Emisija je tada nastavila život na Mixcloudu, a snimana je u studiju Duleta Bauka, Baukova soba. Onda je došao Radio Aparat, jedini radio u Srbiji koji poslednjih godina pušta muziku baš po mom ukusu. Posle sam Beograd zamenio Teksasom, i poslednje dve godine snimam emisiju za svojim radnim stolom u južnom Ostinu, dok je tonski obrađuje Svetlana Ceca Đolović u Beogradu. Pored Radio Aparata kao baze, Gistro FM preuzima splitski online radio KLFM, a odnedavno i radio Kanal 103 iz Skoplja. To su sve ljudi sa kojima se razumem bez reči.

Ono što je ostalo isto je loženje na muziku. I tada i sada, svoju najveću sreću i najveći bol u životu, niko nije bolje poznavao od pesama koje sam puštao u emisiji. Isto kao što sam početkom veka, kada se krcata osamnaestica pokvarila na autokomandi, trčao po snegu da ne zakasnim na Ritam srca, kako bih pustio novu pesmu Džima O'Rurka, tako i sada jedva čekam sledeću nedelju da uzmem svet za revere i probam da mu dočaram koliko je novi album Lore Marling savršen. Koliko god to petparački zvučalo, ljubav je uvek bilo jedino gorivo ove emisije. Tu sve počinje i sve se završava. Svih 15 godina.

U današnjoj Gistro FM epizodi, puštam neke od najdražih pesama iz tih 15 godina. To je ujedno i jedan mogući presek najlepše muzike koju sam čuo u ovom veku. Bar ono što je stalo u ova tričava tri sata.

Tokom prve godine emitovanja, emisiju je slušao tonac na 92ojci, moja devojka, najbolji prijatelji i par desetina onih koji su me znali i pre nego što smo se upoznali. Danas svaku epizodu na Mixcloudu presluša preko 2000 ljudi. Kako je to pošlo za rukom nekom kome se omiljeni bend na svetu zove Yo La Tengo, nikad mi neće biti jasno. Ali sumnjam da bi bez svega toga Gistro FM postojao ovoliko dugo. Hvala vam na tome. Ali ono, stvarno hvala, od srca. Iako je mrak i ovde trenutno nema nikog sem mačke i tri saksije sa cvećem, poklonio sam se na verandi u Teksasu sada kada sam ovo napisao, bez zajebavanja. Jer osim muzike i ljudi koji me razumeju, na ovom svetu za mene ne postoji ništa veće. Idemo zajedno u novih 15 godina. Stay tuned.

Preporuka

share