Nekih dana pomislim da me ništa na svetu ne opisuje bolje od stihova "I get the urge for going but I never seem to go". Njih je napisala Džoni Mičel. Ona je išla sa mnom u osnovnu, zajedno smo krali trešnje u dvorištu one babe na Dušanovcu, zbog mene je upisala istu gimnaziju, zajedno smo studirali faks, sa njom ga i batalio, dugo smo pričali pod svećama za vreme restrikcija struje, išla je sa mnom na more, hvatali svice u teglu, nosila me je u rancu, spremala mi lazanje, ležali na travi Vudstoka, glancala krila aviona i dunula mi vetar u jedra onomad na pisti u Surčinu. Tad mi je rekla "eto, sad najzad ideš, ali ako misliš da ćeš prestati da želiš da ideš, moraćeš sve moje pesme opet da slušaš". Šta se mora nije teško. Ne prođe jutarnja kafa sa mačkom u krilu da ne preslušam neku njenu pesmu. Zato ih danas u emisiji puštam čak tri. Po onoj koja je deo mog DNK nazvao sam i celu epizodu.

Pored Džoni, danas slušamo The Byrds. Njihove dvanaestožičane gitare znaju sve o majskim pundravcima u dupetu. I o svačemu još. Od novih albuma, proteklih dana sam najviše slušao Demijena Džurada i Phi-Psonic. Demijenov akustični pop znate, a lenji lounge jazz ovih drugih, otkrićete danas. Sunce drugačije zalazi uz njih. Kad smo kod muzike za lenčarenje, jedno ćoše ove epizode zauzima debi album britanske grupe Cymande s početka sedamdesetih. Remek-delo u svakom smislu. Duh Beograda nose stari album Duška Gojkovića i novi Vukašina Đelića, Mark Lanegan peva noćni duet sa svojom suprugom, a tu je i vintage soul blok u kome Sem Kul, Bobi Vomak i Teri Kalijer pevaju o promenama, mesecu i ljubavi. I još svašta je tu. I Džoni Mičel, ne znam jesam li nju pomenuo....

Poenta je u putovanju, ne u načinu. Pesme iz današnje Gistro FM epizode to odlično znaju.

Preporuka

share