Squid Game [2021]

Squid Game
Siren Pictures, Netflix / 2021
Režija: 
Hwang Dong-Hyuk
Scenario: 
Hwang Dong-Hyuk
Zemlja proizvodnje: 
South Korea
Jezik: 
Korean, English, Urdu
8.7
9

****(*)

4+

 

            Oduvek sam se klonio pomodarstva, trendova, blokbastera, bestselera, onoga što pali mase i što rulja smatra da je „in“, onoga što svi vole i o čemu svi pričaju. Vrlo rano mi je bilo jasno da ako je nešto dobro za mase, neće biti (uopšte, ili ni približno toliko) dobro za mene… Zato sam bio skeptičan i ovih dana, prema seriji SQUID GAME, koja je, kako vidim, zapalila mase, uzburkala svet, postala hit hitova na Netflixu, oborila rekorde i sad svi o njoj pričaju – toliko da čak ni ja nisam mogao da se odbranim od mejlova i poruka sa istim pitanjem: „Jesi li gledao SQUID GAME i kako ti se čini?“

            Smoren tim zapitkivanjima i komentarima koje zapazih i na Fejsbuku, rekoh – ajd da vidim baš u čemu je fama. Ne zbog fame kao takve, nego pre svega zato što sam stalno slušao poređenja sa jednim od najomiljenijih mi filmova – i jednim od poslednjih, hronološki gledano, kojima sam dao čistu peticu - BATTLE ROYALE. Naravno, nisam očekivao da ovo bude materijal za peticu, ali na ovu sušu i trojka je ničim zaslužena milost, a četvorka – fantastični dar bogova. I tako… 

Tri dana kasnije, 9 epizoda ove serije kasnije – ne baš izbindžovanih, jer imalo se i šta drugo raditi, ali za moje recentne uslove čak vanredno brzo odgledao sam ovu seriju i moram reći da sam vrlo prijatno iznenađen. Radi se definitivno o odličnoj stvari koja zaslužuje moj nepodeljeni, bezrezervni Pečat Preporuke, i svako ko prati ovaj blog iz pravih razloga i voli stvari koje se ovde uzdižu i hvale, obavezno treba da je pogleda.

            Premisa je, zaista, varijacija na trendove i tematiku koji mi idu na jetra. Znate ono, „grupa ljudi nađe se izolovana na nekom mestu – da li u jednoj sobi ili na jednom ostrvu, zavisi od budžeta i ambicija – i tu mora da reši neke zagonetke, obavi zadatke, ne bi li se bar neki od njih spasili“. Kao neko ko je hladno i nezainteresovano celog života ignorisao video igre, snažno me ne zanimaju ni filmsko-serijske varijacije na te igrarije.

OK, prvi SAW je bio dobar (***), ali docniji su bili sve apsurdniji i bezvezniji: s tim serijalom sam se pozdravio već na 3. delu. OK, lep je i zabavan bio CUBE (***), ali sam preskočio skoro svaki sledeći „grupica ljudi se probudi u jednoj sobi i moraju brzo da otkriju kako su se i zašto tu našli, pre nego što… im se desi nešto loše“. Da, naravno da sam obožavao nešto toliko besprekorno savršeno genijalno kao što je BATTLE ROYALE (*****), poslednje remek-delo 20. veka, ali sam snažno ignorisao sve docnije varijacije na tu foru (THE HUNGER GAMES, THE MAZE RUNNER, ESCAPE ROOM…), ili ako sam i pogledao, zato što je iza stajao autor kao što je Takashi Miike (AS THE GODS WILL), nisam baš bio impresioniran (**/*/).

A sad, pre svega i iznad svega, moram reći da je SQUID GAME – iako stoji na ramenima divova, i lakat-uz-lakat sa nekim solidnim varijacijama ove fore i fazona – uspeo da postane SVOJA STVAR, da nizom kvaliteta ne samo opravda svoje postojanje nego i da postane nedostižni paragon u ovom sve bujnijem podžanru igričarskih filmova i serija (uzgred, vidim da ima još jedna na sličnu foru, friška, ALICE IN BORDERLAND, kojoj ću, zato što je japanska, dati šansu: deluje obećavajuće).

Glavni kvalitet? ZABAVNA JE! Uzbudljiva, napeta, nepredvidiva, mestimično šokantna (i zbog splatera, i zbog preokreta, i zbog smrti dragih likova). Ovo ne mogu dovoljno da naglasim: zaplet je vrhunski zapleten, vođen i – raspleten! Čak i ovi net-mudrijaši što su odgledali sve te verzije IGRE GLADI I GAMADI i sve im je predvidivo i sve su znali unapred – mož’ samo da jedu govna: ovo je serija koja neprestano iznenađuje, i stalno deliveruje, ne štedeći, čini to izdašno, po principu „Gde ima, tu se i preliva“!

Mislim, da, naravno da mnoge stvari ovde, gledano unazad, u retrospektu, deluju neminovno, i mogle su se (šta mogle? morale!) naslutiti – ALI, kad smo već kod igara na (ne)sreću, koliko bi tačno para ti mudrijaši smeli da polože na kocku i tvrde da će se nešto baš desiti, i baš tako kako im se „javljalo“? Za moj groš, koeficijent nepredvidivosti, originalnosti i ludosti-smelosti u tvistovima je ovde veoma visok, znatno viši od svih mojih očekivanja, i ja sam uživao, pored ostalog, i u tome koliko puta su mi izmakli tlo pod nogama, ubacili nešto iz offa, a što je najlepše – iznenađenja su skoro bez izuzetka bila prijatna. Izlišno je i reći: svaki idiot može da vas iznenadi neprijatno, ubacujući koješta što nema veze sa životom, random, ali samo odlični, nadahnuti, pametni naratori mogu da vas iznenađuju pozitivno, ubacujući preokrete koji se, gledano unapred, ne vide, a gledano unazad – ne da imaju smisla nego deluju neminovno!

Naravno da intelektualne igrarije, rebusi, enigmatika i numizmatika i filatelija i osmosmerke nisu moj fah niti nešto što me imalo zanima; pa bi me, zato, baš bolelo uvo za pitanja „šta je sledeća igra?“, „ko i zašto stoji iza ovoga?“ i „ko će na kraju da pretekne?“ – da scenarista i reditelj nije osmislio čopor likova dovoljno intrigantnih da ti je stalo do njih i njihovog preživljavanja – mada, od starta je jasno da je ovo Betl Rojal princip, odnosno, na kraju „Može biti samo Jedan“. 

U tom pogledu moglo bi se priznati da serija – za moj ukus – malko previše ide na siguricu sa nizom stereotipnih likova, počev od glavnog, koji je klasični azijatski karikirani LUZER kakve smo već za antiheroje imali u milion novijih filmova (HOST, TRAIN TO BUSAN, PARASITE…). On je u dugovima, gubi pare na kladionicama, jure ga zelenaši da ga prebiju, bolesna staramajka grca u dugovima i brizi za sina-propalicu, žena ga ostavila, ima novog uspešnog muža, mala ćerčica ga voli ali mama će da je uskoro odvede u SAD… bla bla bla, nja nja nja… Jeste, otrcano do bola… Ipak, ovaj lik je urađen sa dovoljno duha i duševnosti, i sa totalnom predanošću glavnog glumca, da se – uz svu svest o izlizanom klišeu – može prihvatiti.

Slično važi i za druge likove: oni su, u duhu korejskog filma, izrazito stereotipno postavljeni, neki toliko da je karikatura zaista komično preterana: npr. gadno-namršteni beskrupulozni gangster, radodajka koja prosto žvaće scenografiju svojim izbuljeno-kolutavim očima, pa onda patetični deka sa tumorom mozga, pa jadni naivni ilegalni imigrant iz Pakistana (ima li neki imigrant negde na svetu, a da nije tužnooki srnooki suzni patetični naivni lakoverni šmokljan kao iz nekog bosanskog filma o žrtvama rata?!)...

I mada nema mnogo suptilnosti u postavci tih likova – Nou Tajm Tuluz, Šou mast go on, Plot se zgušnjava i nema vremena za duboku dramu! – a još manje u njihovoj izvedbi (što je donekle i stvar kulturoloških razlika: u Koreji se podrazumevaju i kao najnormalnije prihvataju ovolike grimase, dranje, urlanje, kreveljenje, bečenje, kliberenje, mrštenje, kukanje itd. koji zapadnom gledaocu deluju prećerani), odličan kast je totalno predan, nema zabušavanja, svi se trude, vizuelno su prepoznatljivi i artikulisani (ne bih da budem rasista ALI to „koji sad ovaj beše“ u azijskim filmovima ume nama zapadnjacima da bude problem, naročito kad su svi likovi uniformisani, tj. u identičnim trenerkama), pa se čovek srodi s njima taman toliko da ih prati sa dovoljnom dozom zanimanja.

A zanimljivosti značajno doprinose još i: odlična, nadahnuta i vizuelno moćno koncipirana scenografija (bilo je ovde para, nije se štedelo, ali su bar pare na ekranu, vide se, i pametno su upotrebljene!), kostimi (kako igrača tako i čuvara i šefova), odličan izbor muzike (klasične, pop-rok i originalne za seriju) i besprekorni efekti maske. Oh, da, pomenuh li već ranije splater? 

Ne brinite, kultisti, nije ovo neka mlaka PG-13 serijica za babe: krv ovde pljušti sve u 16, brutalnosti ima kao u najgadnijim novijim korejskim trilerima i hororima, i koliko moje oštro oko može da oceni, rekao bih da je barem 90% toga bilo zaista praktično 3-D real deal krvopljuštanje, a ne odvratno američansko kompjutersko CGI nacrtano prskanje (koje bi trebalo zakonom zabraniti i poslati na đubrište istorije!). A ima tu i rasprsnutih lobanja, ima i otvorenih utroba, iznutrica, organa, svega… Zabava za celu porodicu – ako je u pitanju porodica Adams!

Preporuka

share