Wilco
Schmilco
dBpm; 2016
8.5
8
Tokom svoje karijere Wilco i Jeff Tweedy se nikada nisu bojali da sa svojom muzikom eksperimentišu ali ipak da ostanu u granicama zvuka koji je prihvatljiv široj publici. Tako je i sa njihovim desetim albumom „Schmilco“. Ovaj album dolazi godinu dana posle albuma „Star Wars“, koji je bend potpuno iznenada i bez ikakve najave objavio besplatno. Iako su pesme sa oba ova albuma snimljena u isto vreme, Tweedy ih je podelio u dve jasne celine. „Star Wars“ je bio gitarskiji i bučniji, koliko god to može  Wilco da bude, „Schmilco“, je u osnovi akustičan album stvaran oko njihovih folk korena. 
 
Ovaj album odiše jesenjom atmosferom, protkan je finim melodijama i gorko-slatkim stihovima. „Normal American Kids“, otvara ovaj album, nostalgična je folk pesma, koja se sa distance zrelih godina osvrće na sva nezadovljstva i razočarenja koja mladost nosi sa sobom. „If I Ever Was a Child“ je na prvo slušanje postala jedna od  mojih omiljenih pesama ovog benda. Sa prizvukom bitlsa u melodiji i sa fantastičnom steel gitarom, preplavi vas melanholijom za nekim bezbrižnim danima detinjstva.  
 
„Cry All Day“ kreće, gotovo šapatom, da bi tokom pesme osetili teskobu i bol koja nikada ne prelazi u urlik, koji bi bio logičan ventil emocijama izazvanim porodičnim problemima koje je Tweedy oslikao ovom pesmom. Za sve koje vole art rock eksperimentalni zvuk ovog benda tu je „Common Sence“  koja dozvolila je fantastičnom Nels Clineu i njegovoj gitari da se razmahnu koliko god žele. Odlična bas linija John Stirrata na „Someone to Lose“ deluje kao sidro koje ne dozvoljava pesmi da odleti nošena odličnim gitarama i Tweedyjevim falsetom.
 
Tweedy je ovaj album nazvao „radosno negativnim“. Svojim stigovima u „Happiness“ koja je i možda najmračnija na ovom albumu, kaže "So sad that happiness depends on who you blame.", što otpilike može da odslika pomešana osećanja kojima se bend borio tokom stvaranja muzike na ovom albumu. “Schmilco” je na momente veseo i gotovo poletan, ali uokviren strahom od tame koja nas okružuje i čeka da pomuti retke momente bezbrižnosti koje možemo naći u modernom svetu. 
 
Jedan od takvih momenata je da slušate ovaj album, okupani toplim jesenjim suncem, na vrhu obližnjeg brda sa panoramom grada ispod vas i čekate prve daške vetra koji preko severnih planina donose mirise zime.